Nikšiæ, (MINA) - Rjeènik crnogorskog narodnog i književnog jezika treba da predstavlja temeljni tekst crnogorske kulture, sa naglašenim klasifikacionim funkcijama i snažnim stabilizujuæim dejstvom na nacionalni jezièki standard, saopštila je koordinatorka Savjeta za izradu rjeènika Tatjana Beèanoviæ. Crnogorska akademija nauka (CANU) priprema prvi rjeènik crnogorskog narodnog i književnog jezika, do sada je objavljen Registar sa oko 85 hiljada rijeèi koje æe biti osnov za njegovu izradu. Beèanoviæ je rekla da rjeènik nacionalnog jezika spada u temeljne tekstove jedne kulture i da je to njen osnovni identitetski dokument. »Jezik je osnovno sredstvo za proizvodnju tekstova u nekom nacionalnom semiotièkom prostoru, a Rjeènik je riznica u kojoj se èuva leksièko blago sociokulturne zajednice koja proizvodi i interpretira tekstove, odnosno stvara svoju kulturu i identitet«, rekla je Beèanoviæ u intrvjuu agenciji MINA. Ona je kazala da zbog toga izradi rjeènika pristupaju najznaèajnije akademske ili nauène institucije, pa je logièno što je CANU pokrenula ovaj projekat jer, kako smatra, ta nauèna institucija mora imati vodeæu ulogu u profilisanju jezièkog, književnog i kulturnog kanona crnogorske socijalne i interpretativne zajednice. »Osim toga, rjeènik sastavljen pod pokroviteljstvom renomirane nauène institucije visokog prestiža znatno doprinosi autoritetu rjeènika«, kazala je Beèanoviæ. Ona je istakla da je rad na rjeèniku znatno ubrzan jer je došlo do promjene metodologije koja se sada zasniva na najsavremenijim dostignuæima elektrotehnike i korpusne lingvistike. Beèanoviæ je kazala da je CANU svojim novcem obezbijedila izuzetno skupu opremu koja æe postupak izrade skratiti i brzo dovesti do željenih rezulteta, jer je od leksikografskih faza preostala samo obrada, odnosno leksikografsko definisanje i konstrukcija odrednica, pošto je zahvaljujuæi elektronskim strategijama veæ uspostavljen redosljed. »To je dovelo do objavljivanja Registra, popisa od oko 85 hiljada rijeèi, što je zbunilo neke Vladine eksperte, koji su, ne poznajuæi savremenu lingvistièku metodologiju, posumnjali u njegovu korisnost, kao i u validnost projekta«, kazala je Beèanoviæ. Ona je naglasila da Registar nije namijenjen laicima jer oni ne znaju ni kako je nastao ni èemu služi veæ da je napravljen za profesionalnu leksikografsku aktivnost i može biti koristan samo struènjacima iz oblasti leksikografije. »Na prezentaciji smo pokušali da javnost upoznamo sa metodologijom i osnovnim leksikografskim procedurama, ali poslednje što smo oèekivali jeste reagovanje državne institucije za jezièko planiranje i zvaniènu jezièku politiku, dakle, institucije eksperata, koje je, na naše ogromno iznenaðenje, razotkrilo zabrinjavajuæu kolièinu neznanja«, navela je ona. Beèanoviæ smatra da je veoma neobièno što je iz jedne Vladine institucije reèeno da je Rjeènik nepotreban jer je sva leksièka graða crnogorskog jezika veæ popisana u okviru srpskih ili srpskohrvatskih leksikona, pa nema ni potrebe za izradom Rjeènika, a time ni za postojanjem crnogorskog jezika. »Niko ne krivi Vladinog službenika što smatra da je ovakav Rjeènik suvišen niti ga optužuje za antidržavnu djelatnost. Meðutim, tu se otvara nova nedoumica: da li je stav da ne treba raditi Rjeènik crnogorskog jezika zvanièan stav Vlade jer ga iznosi njen službenik«, upitala je Beèanoviæ. Ona je upozorila da zvaniènu jezièku politiku i jezièko planiranje vodi osoba koja posjeduje veoma skromno znanje o svojoj struci. »Naravno, i prema neznanju èovjek mora pokazati razumijevanje i toleranciju, ali podržavanje i hranjenje neznanja za državu je uvijek veoma štetno«. »Nadležna ministarstva prosvjete i nauke, nažalost, finansiraju neznanje Instituta, koji su transformisali u neznaveni i nelegitimni Fakultet. Mada, ko im može zamjeriti kad je intelektualna, nauèna i kulturalna bliskost meðu njima tako oèigledna«, kazala je Beèanoviæ. Ona je konstatovla da je posao koji radi Akademija na Rjeèniku, kako je rekla, »isuviše znaèajan da bi zavrijedio pažnju nadležnih ministarstava«. »Oni èak ne znaju ni da ga iskoriste za svoje prizemne dnevnopolitièke ciljeve«. Ukazujuæi da Registar sadrži oko 85 hiljada rijeèi, što je najveæi zabilježeni leksièki fond crnogorskog jezika, i to u elektronskoj formi, Beèanoviæ je rekla da je od, kako ih je nazvala, neznavenih kritièara prigovorio da Registar sadrži samo 15 hiljada. »U èemu prepoznajemo jednu je od omiljenih ,,nauènih’’ strategija Vladinog eksperta – falsifikovanje èinjenica«, navela je ona. Beèanoviæ je objasnila da je što se tièe selekcije tekstova iz književnog korpusa Savjet poštovao iskljuèivo estetske kriterijume i uvrstio samo najbolje književne tekstove. Prema njenim rijeèima, crnogorska javnost je veoma pozitivno reagovala na izradu rjeènika, posebno na objavljivanje Registra, koji predstvalja jasan indikator ozbiljnog leksikografskog rada. Beèanoviæ tvrdi da su negativne kritike stigle iz ekspertske institucije sada veæ nepostojeæeg Instituta za crnogorski jezik i književnost. Ona tvrdi da je bivši direktor komentarišuæi Registar, pokazao ogromno neznanje i neobjašnjivu kolièinu mržnje i agresivnosti. „Ipak, pravi ,,biser’’ Vladine ekspertize jeste izjednaèavanje ekavskog izgovora ili ti narjeèeja??? sa irskim, engleskim i francuskim jezikom, èije se ,,blistanje’’ ne može pravdati èak ni ideološkom zaslijepljnošæu“, kazaèa je ona. „Mržnja prema ekavcima, koju Vladin službenik gaji u svom patriotskom srcu od poèetka svoje brzometne karijere, veoma je simptomatièna, kako u psihološkom tako i u ideološkom smislu“. Beèanoviæ je objasnila da je prisustvo ekavaca u korpusu crnogorskog jezika utemeljeno iskljuèivo na nauènim, konkretno naratološkim razlozima. Ona je rekla da neki ljudi pokazuju izraziti talenat za otkrivanje prevara i podmetanja crnogorskom jeziku i kulturi, pri èemu nepogrešivo prepoznaju domaæe izdajnike i detektuju antidržavnu djelatnost. „Ovakve kritike utemljene su u mržnji i neznanju profesionalnih domoljuba, koji pokazuju sve veæi stepen psihotiènosti. Akademija je, radeæi svoj posao, oèigledno razljutila direktora Vladinog Instituta, koji se ponaša kao apsolutni vlasnik crnogorskog jezika i kulture“, poruèila je Beèanoviæ. (kraj) žug/isf