Moskva, (MINA-BUSINESS) - Odluka Moskve o odustajanju od projekta Južni tok nije bila politièka niti emotivna, nego èisto pravna, ocijenio je ruski premijer Dmitrij Medvedev. "Odluka koju je donijela Rusija nema politièki, a pogotovo ne emotivni karkater. To je pravna odluka", kazao je Medvedev na sastanku sa ministrom energetike Rusije, Aleksandrom Novakom i šefom Gasproma Alexeyem Millerom. On je objasnio da su svi pokušaji Rusije da zapoène rad na tom projektu bili uzaludni, prenosi SEEbiz. "Bili smo primorani da se povuèemo iz projekta. To je tužno, ali život ide dalje, postoji niz drugih ideja. Spremni smo na saradnju, ali pod uslovima o kojima možemo da se dogovorimo", rekao je Medvedev. On je ocijenio da je Južni tok bio dobar projekat. "Mi smo na njemu veoma ozbiljno radili", rekao je Medvedev. Ruski predsjednik Vladimir Putin je 1. decembra prošle godine tokom posjete Turskoj saopštio da u sadašnjim uslovima Moskva neæe realizovati projekat Južni tok, jer nije dobila dozvolu od Bugarske i Evropske unije (EU). Istovremeno, prema njegovim rijeèima, Moskva je spremna da izgradi drugi sistem gasovoda do Turske i napravi gasno èvorište na granici Turske i Bugarske. Novak je na sastanku savjetovao evropskim partnerima da što prije poènu izgradnju infrastrukture do gasnog èvorišta na tursko-grèkoj granici. "Polazimo od toga da sporazum o tranzitu gasa u EU preko Ukrajine istièe 2019. godine. Isporuke gasa za evropske potrošaèe æe biti obezbijeðene na granici Turske i Grèke", saopštio je Novak. Miller je ranije kazao da je gasovod Turski tok, o èijoj izgradnji su se Moskva i Ankara dogovorile u decembru prošle godine, jedinstvena maršruta za buduæe isporuke 63 milijardi kubnih metara ruskog gasa, koje sada idu preko Ukrajine. Prema njegovim rijeèima, to æe omoguæiti da se izbjegnu rizici, koji sada postoje tokom tranzita gasa preko Ukrajine. Južni tok je bio globalni infrastrukturni projekat Gasproma izgradnje gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa kroz akvatoriju Crnog mora u zemlje južne i centralne Evrope u cilju diversifikacije maršrute izvoza prirodnog gasa i iskljuèenja tranzitnih rizika. Kopneni dio Južnog toka je trebalo da proðe teritorijama Bugarske, Srbije, Maðarske, Slovenije i Austrije do krajnje taèke u Trevizu u Italiji. Od osnovnog pravca u planu su bili i prikljuèci za Hrvatsku i Republiku Srpsku. (kraj) jlb