Kotor, (MINA) – U blizini specifiènih i za nauku interesantnih staništa u Bokokotorskom zalivu, kreiranih velikim dotokom slatke vode, ne bi trebalo dozvoliti sidrenje i bilo kakav vid nasipanja ili mijenjanja obale, smatra Vesna Maèiæ sa kotorskog Instituta za biologiju mora. Ona je pojasnila da se na taj naèin fizièki uništavaju osjetljive koraligene zajednice. Maèiæ je, u okviru nauènih aktivnosti koja predstavljaju nastavak prošlogodišnjih aktivnosti meðunarodnog projekta CoCoNet (Coast to Coast Network), sa nauènicima iz Italije, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije i Gruzije, na italijanskom istraživaèkom brodu Urania, od 13-18. februara uèestvovala u istraživanju dubinskih koraligenih staništa u zalivu i na dubinama do 500 metara udaljenih do 20 i više nautièkih milja od crnogorske obale. “Jedan dan istraživanja smo proveli u Bokokotorskom zalivu, taènije u kotorsko-risanskom dijelu koji obiluje vruljama i dubokim rupama i sa ovih lokacija su sakupljeni uzorci koji æe biti analizirani u taksonomskom i genetièkom smislu, jer veliki dotok slatke vode u našem zalivu kreira staništa koja su apsolutno specifièna”, kazala je Maèiæ agenciji MINA. Ona je rekla da te koraligene zajednice ne sadrže crveni koral i nijesu saèinjene od vrsta koje su ekonomski korisne za izradu nakita i sliènih ukrasa, ali su pravi dragulji na morskom dnu, jer predstavljaju specifiène organizme i staništa sa izuzetno velikim biodiverzitetom. “Nadam se da æemo uspjeti da oèuvamo bar neke od njih, dok odreðene nadležne službe ne shvate da se ovakvo prirodno bogatstvo može itekako dobro iskoristiti ne samo u nauène nego i ekonomski isplative svrhe, na primjer za ronilaèki turizam”, ocijenila je Maèiæ. Za snimanje morskog dna koristile su se razne vrste sonara koje osim same dubine daju i podatke o èvrstini podloge. “Morska voda je uzorkovana uz pomoæ “rozete”, a osnovni fizièko-hemijski parametri su mjereni CTD sondom, dok su uzorci sedimenta uzorkovani grabilom i dredžom U poèetku istraživanja smo koristili ROV – mali robot sa kamerom na daljinsko upravljanje, ali je na toj opremi došlo do kvara koji nije mogao biti popravljen na brodu”, kazala je Maèiæ. Ona je navela da je ekspedicija bila uspješna, iako su bili razoèarani zbog kvara na ROV-u i nemoguænosti da na taj naèin sagledaju karakteristike morskog dna i sakupeo nove uzorke koralnih biocenoza. “Sonarima smo snimili jedan dio teritorije koji do sada nije bio poznat, a sakupili smo i brojne uzorke dubokih morskih sedimenta i organizama koji æe se dalje analizirati”, kazala je Maèiæ. (kraj) pen/boj