Podgorica, (MINA) – Sektor za vanredne situacije i civilnu bezbjednost zahtijeva profesionalnu posveæenost, kako bi se efikasno pripremili postupci za brzo otklanjanje problema koji uzrokuju vremenske neprilike, kazao je izvršni direktor Alfa centra Aleksandar Dedoviæ. On je naveo da su nadležnosti i zadaci Sektora veæi i kompleksniji, iako javnost, ima utisak da taj resor reaguje isljuèivo u vanrednim situacijama. “Što se tièe važnosti i znaèaja tog Sektora, dovoljno je naglasiti da od njegove funkcionalnosti zavisi svakodnevna bezbjednost, a isljuèivo zdravlje i životi graðana i to u veoma specifiènim i složenim uslovima“, rekao je Dedoviæ agenciji MINA. On je pojasnio da su zadaci i poslovi u nadležnosti crnogorskog Sektora za vanredne situacije i civilnu zaštitu organizovani u sedam odsjeka. „Taj Sektor èine odsjeci za strateško-razvojne i normativne poslove, operativne poslove, civilnu zaštitu, upravljanje rizicima, operativno-komunikacioni centar, preventivu i inspekcijski nadzor, i avio-helikopterska jedinica“, precizirao je Dedoviæ. On je,upitan koliko je optimalno za jednu državu da ima pripadnika Sektora vanredne situacije i civilnu zaštitu, kazao da se taj broj kao i naèin organizacije rada utvrðuje posebnim dokumentima i pravilnikom o unutrašnjoj sistematizaciji i organizaciji, a u skladu sa specifiènostima i potrebama države. “U Srbiji je osim u Birou naèelnika sektora, koji je ujedno rang pomoænika ministra, rad i djelovanje organizovano u èetiri uprave i postojanje Nacionalnog trening centra za vanredne situacije”, rekao je Dedoviæ. On je naveo da u Hrvatskoj, Državna uprava za zaštitu i spasavanje ima oko 700 èlanova. Upitan kako bi taj Sektor pomogao vojsci i policiji, Dedoviæ je kazao da je jedan od zadataka tog organa zajednièko usklaðivanje njihovog uèešæa u aktivnostima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. „Nesumljivo da je u poslednjim vanrednim dogaðajima uoèen manjak koordinacije, sporost u donošenju odluka, konfuzija u komunikaciji i nedostatak ljudstva, opreme, iskustva i znanja upravo ovdje došao do izražaja“, upozorio je on. Dedoviæ smatra da to ne bi mnogo zabrinjavalo koliko èinjenica da je tokom javnih obraæanja Sektor hvalio sam sebe i davao sebi najveæe ocjene. „To je upravo prouzrokovalo još veæu zabrinutost, strah i paniku kod graðana“, rekao je on. Dedoviæ je naveo da se ne možemo zaobiæi èinjenica da je Vojska i dalje faktor kojem graðani vjeruju i u èijem se prisustvu osjeæaju zaštiæeno i sigurno. Upitan da prokomentariše èinjenicu da na osnovu struène analize u Sektoru, jedinice civilne zaštite treba da imaji dvije hiljade pripadnika, i da je 2009. godine odabrano je njih 400,on je kazao da je i dalje teže priznati slabosti i potruditi se da se one otklone i sistem unaprijedi u odnosu na davanje netaènih i nepreciznih informacija o svojim »uspjesima«. “Bolje rješenje raspolagati i sa 50 sposobnih i obuèenih profesionalaca »rezervista« koji æe se pametno upotrebiti”, smatra Dedoviæ. Dedoviæ je kazao da dešavanja u regiji funkcionišu po sistemu spojenih posuda. “Upravo zbog nemoguænosti da se bilo koja od država u regionu sama bori protiv posljedica prirodnih nesreæa, potrebno je više i intezivnije raditi na povezivanju nadležnih institucija iz oblasti civilne zaštite”, rekao je on. Dedoviæ je naveo da je potrebno edukovati i obuèiti graðane kako da pravovremeno, efikasno i na pravi naèin reaguju u vanrednim situacijama, “ne samo da pruže pomoæ, veæ i da je prime i time budu aktivni uèesnici u sistemu odbrane zemlje”. On smatra da je potrebno da se završe zapoèete personalne, formacijske i strukturalne promjene u Sektoru za vanredne situacije i civilnu zaštitu. »Potrebno je i da se izvrši revizija postojeæih Zakona, planova i strategija, prilagoðavajuæi ih legislativi Evropske unije, ali da se ne gube iz vida naše realne potrebe i moguænosti«, zakljuèio je Dedoviæ. (kraj) teo/bor