Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Javne nabavke u Crnoj Gori nijesu efikasne, a izazovi u toj oblasti su višestruki, poručeno je sa završne konferencije projekta „Javne nabavke pod lupom – čuvari da čuvaju!“, koji realizuje Institut alternativa uz podšku Ambasade Kraljevine Holandije. Na konferenciji je zaključeno da se, pored toga što Crna Gora zadovoljava sve ono što Evropska unija (EU) traži i što su evropski standardi, javne nabavke kao dio sistema moraju posmatrati u crnogorskom kontekstu i da fokus na toj oblasti, posebno s aspekta visokog rizika za korupciju, mora biti i nakon najavljenog zatvaranja poglavlja. Predsjednik Upravnog odbora Instituta alternativa (IA) Stevo Muk saopštio je da je postojala potreba da se tema javnih nabavki stavi u fokus i da je glavni cilj projekta bio da osnaži i motiviše čuvare budžeta da se bore protiv korupcije i neprikladnih uticaja u javnim nabavkama. „Tamo gdje je najviše novca, izazov korupcije jeste najveći“, istakao je Muk, saopšteno je iz IA. Kako je naveo, u javnim nabavkama se sukobljavaju dva principa, princip zakonitosti – što uključuje procedure, transparentnost, zaštitu prava, pa samim tim i vrijeme kao faktor i posljedicu i princip efikasnosti – da roba, usluge i radovi budu izvršeni na vrijeme, da stignu do građana onda kad su neophodni. Muk je naglasio da ako bi zaključivali po zvaničnim podacima o prijavljenom sukobu interesa, prijavljenim sumnjama na korupciju, poništenim ugovorima, optužnicama i presudama – nema nezakonitosti, nema korupcije. „Teško je vjerovati da u zemlji u kojoj je korupcija široko rasprostranjena, gotovo tradicionalno utemeljena, nema korupcije u postupcima u kojima se raspodjeljuje najveći dio budžetskih sredstava, godisnje preko 600 miliona EUR“, rekao je Muk. On je istakao da je potrebno obezbijediti proaktivnu saradnju svih nezavisnih nadzornih institucija, te najviši stepen garancija i nagrade za izvore informacija iz sistema. Prvi sekretar Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji i Crnoj Gori Corwin van Strien istakao je da je pitanje korupcije u javnim nabavkama značajna tema. On je istakao da je vladavina prava jedan od glavnih prioriteta Holandije i razlog zašto pružaju podršku u realizaciji ovog projekta. Van Strien je naglasio da imaju ozbiljne projekte kako bi iskornijenili korupciju u javnim nabavkama. „Ljudi ćute na korupciju, a ćutanje znači odobravanje. Podsjećam da otkrivanje korupcije pomaže postizanju vladavine prava kako bi društvo počelo da vjeruje u institucije“, kazao je van Strien. Učesnicima konferencije je predstavljena nova baza podataka o javnim nabavkama dostupna na portalu Mojnovac.me. Iz IA su kazali da baza daje pregled svih ugovora o javnim nabavkama sklopljenih od 2021. godine, a moguće je vršiti pretragu po ponuđačima i naručiocima. Ekspert u oblasti javnih nabavki Danijel Ivarson, tokom panela „Na putu ka zatvaranju poglavlja 5 (javne nabavke) – šta u sistemu treba mijenjati?“, saopštio je da je posljednjiih deset godina napravljen pomak u zakonodavnom i institucionalnom smislu u ovoj oblasti. „Treba voditi računa o predmetu nabavke, kao i da postoji mogućnost prevare i korupcije, zbog čega je izuzetno bitno da budete transparentni i da vodite evidencije o svim odlukama u ranoj fazi. Odgovornost je na rukovodstvu da osigura i preduzme korake kako bi se donijela prava odluka u postupku nabavke“, rekao je Ivarson. Prema njegovim riječima, javne nabavke treba da se dese na konkurentskom tržištu. „Ono čim se posebno treba pozabaviti jeste da li zaista postoji konkurentski pristup u pogledu konkurentne ponude, uslova i kvaliteta, ili se ipak radi o takmičenju privilegovanih ponuđača koji su u kontaktu sa donosiocima odluka“, istakao je Ivarson. Predsjedavajući Senatom Državne revizorske institucije (DRI) Nikola Kovačević saopštio je da je DRI, na prijedlog Instituta alternativa kontrolisala sprovođenje jednostavnih nabavki u 14 državnih i lokalnih institucija. Navodi se da je revizija pravilnosti sprovođenja jednostavnih nabavki u javnom sektoru za prošlu godinu pokazala da se one ne sprovode u skladu za zakonom. “Od 14 posmatranih, 12 subjekata nadzora nije iskazalo preko milion i po eura utrošenih kroz jednostavne nabavke. DRI jedino kod Uprave za željeznice i Ministarstva zdravlja nisu uočili nepravilnosti”, kaže se u saopštenju. DRI je, kako se navodi u izvještaju, poseban fokus stavila na način sprovođenja jednostavnih nabavki roba, usluga i radova čija vrijednost na godišnjem nivou ne prelazi osam hiljada EUR. Iz IA su kazali da je revizija pokazala da većina subjekata nije u izvještaju navela sve nabavke, da su im planovi nabavki bili nerealni i da su često mijenjani, veliki broj nabavki nije sproveden, predmeti nabavke su dijeljeni, a veliki broj subjekata je direktnim nabavkama trošio preko osam hiljada EUR, bez sprovođenja postupka kroz elektronski sistem. “Revizori su utvrdili i da je za pojedine nabavke plaćano više od ugovorenog, a bilo je roba i usluga koje nijesu ni bile predviđene ugovorom. Nije bilo ni ugovora za pojedine nabavke čija je vrijednost bila između četiri i osam hiljada eura, dok se rokovi za isporuku robe, pružanje usluga ili izvođenje radova nijesu poštovali”, kaže se u saopštenju. Navodi se da su, osim toga, komisije za javne nabavke ocjenjivale ponude ponuđača ispravnim, iako nijesu ispunjavali sve uslove, a kasnili su sa dostavljanjem obavještenja o ishodu nabavke. Kovačević je sugerisao da treba poraditi na izmjeni zakona, te da su preporuke objavljene u okviru izvještaja o reviziji. ÄŒlanica Komisije za zaštitu prava u procesu javnih nabavki Melida Suljević istakla je da je primjetan značajno veći broj uloženih žalbi u odnosu na prethodne godine. Ona je dodala je da je Komisija o svim žalbama odlučivala blagovremeno, u zakonskom roku. Suljević je kazala da je mali broj žalbi izjavljen na procesni postupak javne nabavke, što ukazuje da je elektronski sistem javnih nabavki (CEJN) olakašao naručiocima da sprovode postupak sa što manje grešaka. Kako je dodala, žalbe se uglavnom odnose na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primjenu materijalnih propisa. „Dodatno unapređenje CEJN-a, kroz uvođenje automatskog određivanja krajnjeg roka za žalbe, i automatskog odbijanja neblagovremenih žalbi, značajno bi doprinijelo efikasnosti rada Komisije. Dodatno, od posebnog značaj bi bilo efikasnije postupanje Upravnog suda u našim predmetima“, poručila je Suljević. Generalni inspektor za javne nabavke Ivan Milićević saopštio je da su izazovi u oblasti javnih nabavki višeslojni, naprije što se tiče legislative, kao i način na koji se nabavke sprovode direktnim prihvatanjem fakture. „Iz ugla inspekcije, najveći problem je to što je iz Zakona izbrisana prekršajna odredba za nepostupanje po Pravilniku za sprovođenje jednostavnih nabavki. U vezi sa dijelom nalaza DRI o neprijavljivanju troškova za nabavke, mi tu nemamo prekršajnu odredbu za evidenciju o jednostavnim nabavkama”, istakao je Milićević. Kako je rekao, i da otkriju nepravilnosti, ni za to ne mogu prekršajno da sankcionišu prekršioce. Govoreći o nabavkama radova, on je podsjetio da je imao uvid u dokument iz 2020. godine kada je tadašnji direktor Uprave za javne radove uputio Ministarstvu održivog razvoja listu ponuđača koji su loše izvodili radove na kapitalnim projektima, sa predlogom za oduzimanje licence. „Vidimo da se istim tim ponuđačima sa spiska dodjeljuju ugovori i dan danas“, rekao je on. Generalna direktorica Direktorata za upravljanje javnim investicijama i politiku javnih nabavki u Ministarstvu finansija, Jelena Jovetić, istakla je da je shodno posljednjim izvještajima Evropske komisije, jedno od najispunjenijih poglavlja upravo poglavlje broj 5 (Javne nabavke), i da očekuju do kraja godine zatvaranje istog. Ona je dodala da su u pogledu zatvaranja poglavlja 5 svi zahtjevi EK realizovani, uključujući i posljednji iz aprila, a kojim su ograničili potrošnju nabavki direktnim putem na godišnjem nivou do 100 hiljada EUR. „Sistem javnih nabavki u Crnoj Gori treba da bude efikasniji. Javna nabavka traje u prosjeku 77 dana i ona nije efikasna. Nabavka radova traje u prosjeku 86 dana. S aspekta javnog sektora, to je trošenje javnog novca, administrativnih kapaciteta uprave i privrednih subjekata“, kazala je Jovetić. Ona je istakla da je za unapređenje sistema javnih nabavki ključno da postoje suštinski žalbeni postupci sa ozbiljnim navodima. “Nažalost, mi se trenutno konstantno bavimo tehničkim detaljima, a ne suštinskim stvarima. Treba da budemo dio EU i da sistem javnih nabavki odgovori na ono što EU očekuje od nas“, zaključila je Jovetić. Tokom konferencije predstavljena je i UNCAC Rezolucija o promovisanju transparentnosti i integriteta u javnim nabavkama u cilju podrške ciljevima održivog razvoja, koju je Konferencija država potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije usvojila u decembru 2023. godine. (kraj) nij