Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada æe sjutra usvojiti finalni Koncesioni akt za izgradnju hidroelektrana (HE) na Moraèi, nacrte ugovora o koncesiji i o podršci sponzora, kao i Instrukcije za ponuðaèa, najavljeno je danas iz Ministarstva ekonomije. Nakon što Vlada usvoji Koncesioni akt, biæe objavljena analiza makroekonomskih efekata izgradnje HE na Moraèi, koja izmeðu ostalog predviða da æe u periodu gradnje, od naredne do 2016. godine, bruto domaæi proizvod (BDP) porasti 185 miliona EUR u odnosu na varijantu da se odustane od gradnje. Èlan ekspertske grupe za izradu analize, Vladislav Karadžiæ, kazao je da æe u periodu koncesije, od 2017. do 2046. godine BDP porasti 276 miliona EUR, dok æe nakon transfera, do 2066, on biti 722 miliona EUR veæi. »BDP æe u periodu gradnje porasti 293 EUR po stanovniku, u periodu koncesije 371 EUR, a nakon transfera 877 EUR«, rekao je Karadžiæ na konferenciji za novinare. Stopa nezaposlenosti æe, kako je dodao, u periodu gradnje biti znaèajno smanjena, maksimalno 1,1 odsto, dok æe rast deficita tekuæeg platnog bilansa do 2015. godine varirati do 2,1 procentnih poena, a 2016. 1,2 procentna boda. Pozitivan efekat na trgovinski saldo tekuæeg platnog bilansa æe u periodu koncesije iznositi 1,6 procentnih poena, a nakon transfera 0,9 procentnih bodova. »Finalni uticaj u periodu gradnje i koncesije iznosi 76 miliona, odnosno 622 miliona, a nakon transfera 751 milion«, saopštio je Karadžiæ. On je naveo da je koncesiona naknada utvrðena na minimum dva odsto od prihoda prodate elektriène energije, dok æe država ostvariti poveæanje prihoda po osnovu direktnih i indirektnih poreza. Ministar ekonomije, Branko Vujoviæ, komentarišuæi neke od primjedbi dobijenih u okviru javne rasprave o Koncesionom aktu, saopštio je da je bolje što Vlada nije definisala maksimalan period koncesije. »Da smo odredili maksimalan period koncesije, na primjer 40 godina, ponuðaè bi se opredijelio za taj rok. Da smo odredili period od 25 godina i prilikom ocjenjivanja ponude davali negativne poene za svagu godinu preko, izgledalo bi da ih upuæujemo na što kraæi rok«, objasnio je Vujoviæ. On je dodao da je minimalni rok koncesije 25 godina, kao i da æe se ponude eventualnih dužih koncesionih ugovora procjenjivati u odnosu na ponudu. Vujoviæ nije mogao da saopšti da li æe elektrièna energija nakon gradnje HE biti jeftinija za graðane, ali je kazao da æe troškovi prenosa biti manji, a stabilnost snabdijevanja veæa. On je podsjetio i da æe od 2015. godine tržište elektriène energije biti otvoreno za graðane, kao i da nije realno oèekivati da država subvencionira potrošaèe, izuzev socijalnih kategorija stanovništva. U Ministarstva smatraju i da primjedba da je projekat izgradnje HE pripremljena za italijanskog partnera, A2A, nije taèna, s obzirom na to da je on zapoèet prije nego što su Italijani kupili udio u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG). »Sve je javno i transparentno i sve se radi u saradnji sa Meðunarodnom finansijskom korporacijom (IFC). Ko ponudi najbolje uslove, dobiæe posao«, rekao je Vujoviæ. On je objasnio i da su još u igri osnovna i druga varijanta, prema kojoj je kota za HE Andrijevo snižena na 250 metara nadmorske visine, ali i eventualna treæa, sa nižim nivoom akumulacije. »Prednost prilikom bodovanja imaæe oni koji ponude niži nivo akumulacije«, saopštio je Vujoviæ. On je, odgovarajuæi na pitanje u vezi sa eventualnim zaduživanjem države dodatnih 200 miliona EUR, kazao da ne može da vjeruje da graðani ne vide korist koju æe imati od realizacije projekta gradnje HE. »Analiza je pokazala koji su uticaji na makroekonomske pokazatelje, što znaèi da æe u periodu gradnje biti angažovano izmeðu 230 i dvije hiljade radnika. Predviðeni su graðevinski radovi vrijedni 240 miliona EUR, dok æe za izmještanje puteva trebati 58 miliona«, naveo je Vujoviæ. On je podsjetio i da je predviðeno da država obezbijedi 60 miliona EUR za eksproprijaciju zemljišta na kojem æe se nalaziti HE i akumulaciona jezera, kao i sanaciju kompleksa manastira Moraèa. Vujoviæ tvrdi i da Vlada nije odustala od HE Komarnica, bez obzira na projekat njihove gradnje na Moraèi. »Oèekujem da æemo do 15. aprila imati ponude i poèeti pregovore«, rekao je Vujoviæ. On je komentarišuæi odustajenje njemaèkog Štrabaga /Strabag/ od projekata gradnje HE na Moraèi, kazao da nije dobio obrazloženje, ali da smatra da je razlog èinjenica da ta kompanija ne proizvodi elektriènu energiju, zbog èega bi morala da traži partnera. U Vladi tvrde i da je cjelokupna dokumentacija u vezi sa projektom dostupna zainteresovanim na sajtu Ministarstva ekonomije, iako su se predstavnici Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i Foruma 2010 žalili da je nijesu dobili. Koordinator projekta izgradnje HE na Moraèi, Nikola Jablan, saopštio je da je MANS tražio da mu se faksom dostavi Idejni projekat. »Idejni projekat èini 350 knjiga, pa možete misliti koliko oni znaju šta traže«, rekao je Jablan i dodao da ne zna ni šta su precizno tražili predstavnici Foruma 2010. (kraj) nar/bvm