Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Od 15,49 hiljada crnogorskih preduzeæa, koja su na kraju februara bila u blokadi, njih 2,92 hiljade treba brisati zbog duga od 25 miliona EUR, saopštila je specijalni savjetnik glavnog ekonomiste Centralne banke (CBCG), Zorica Kaleziæ. Ona je kazala da se do prvih preliminarnih podataka o broju preduzeæa koje bi, uslovno reèeno, trebalo brisati iz baze podataka blokiranih raèuna došlo poreðenjem baze podataka CBCG o raèunima u blokadi sa bazom brisanih preduzeæa Centralnog registra Privrednog suda (CRPS). Kaleziæ je navela da bi CBCG, nakon obezbjeðenja odgovarajuæeg pravnog okvira, trebalo da poène da objavljuje spiskove preduzeæa i graðana koji su u blokadi duže od 30 dana i za iznos od preko deset hiljada EUR. CBCG je utvrdila kriterijume za objavljivanje tih podataka, koji se odnose na dužinu trajanja blokade i iznos duga. »Kriterijumi koji se odnosi na trajanje blokade direktno je vezan za Zakon o steèaju, gdje se smatra da se u preduzeæe može uvesti steèaj ukoliko je u periodu od 30 dana prekinulo sva plaæanja«, objasnila je Kaleziæ. Ona je dodala da je drugi kriterijum, koji se odnosi na visinu duga, utvrðen na osnovu analize prosjeène zaduženosti i ukupne vrijednosti imovine privatnog sektora, velièine preduzeæa i keša koji imaju na raèunima. »Tako je cifra od deset hiljada EUR uzeta kao ona koja zadovoljava sve te kriterijume«, kazala je Kaleziæ. Ona je rekla i da æe CBCG, nakon ispunjavanja neophodne pravne procedure, objavljivati podatke o blokiranim preduzeæima i graðanima po abecednom redu, što znaèi da neæe postojati nikakva njihova kategorizacija. Kaleziæ je saopštila i da postoji visok nivo proporcionalnosti izmeðu visine blokade, sa jedne strane, i velièine preduzeæa sa druge, ali i da prioritet prilikom objavljivanja podataka neæe zavisiti od velièine firme ili iznosa blokade, veæ da æe CBCG imati potpuno objektivan pristup. Pomoænik ministra finansija, Bojana Boškoviæ, podsjetila je da je Savjet za regulatornu reformu i unaprijeðenje poslovnog ambijenta formirao radnu grupu, èiji je zadatak analiza eventualne izmjene zakonske regulative koja tretira moguænosti objavljivanja spiskova blokiranih preduzeæa, ažurira postojeæe podatke i analizira moguæe uvoðenje instituta automatskog steèaja u regulatorni sistem Crne Gore. »Završili smo prvu fazu rada koja je rezultirala radnom verzijom izmjena Zakona o platnom prometu. Izmjenama je predviðena moguænost da CBCG svakog prvog u mjesecu objavljuje spiskove preduzeæa koja su u blokadi, dužinu njenog trajanja i iznos duga«, saopštila je Boškoviæ. Ona smatra da æe, s obzirom na to da je da je zakonski dokument u radnoj verziji, biti neophodno mjesec za sprovoðenje procedure, kako bi on bio predložen Vladi. Vlada æe ga, kako je kazala, usvojiti po hinom postupku i predložiti parlamentu da postupi na isti naèin. »Ne možemo znati kada æe Skupština raspravljati o tom zakonu, ali se nadamo da æe struène službe parlamanta izaæi u susret zahtjevu za hitno postupanje. Tako bi CBCG narednog prvog u mjesecu, nakon usvajanja zakona, mogla da objavi spiskove«, rekla je Boškoviæ. Ona je saopštila i da se trenutno analizira moguænost uvoðenja automatskog steèaja, èiji se rezultati oèekuju na kraju drugog kvartala. »Ta analiza mora biti detaljna, a trenutno prikupljamo podatke«, navela je Boškoviæ. Ona je dodala i da je za sada identifikovano da je steèajna regulativa u Crnoj Gori drugaèija, odnosno fleksibilnija nego u zemljama koje su uvele automatski steèaj. Razlièita je, prema njenim rijeèima, i koncentracija duga, jer su oni u Crnoj Gori koncentrisaniji. Kaleziæ je najavila da æe CBCG pomoæi Ministarstvu finansija da obavi analizu opravdanosti uvoðenja automatskog steèaja. »Doprinos æemo dati kroz analizu preduzeæa koja su u blokadi iznad odreðenog vremenskog perioda, sagledavaæemo kakva je njihova fiksna aktiva i broj zaposlenih. Na osnovu toga æemo donijeti odluka o opravdanosti tog instrumenta kao potencijalnog rješenja koje bi donekle moglo da dovede do smanjenja nelikvidnosti u sistemu realne ekonomije«, saopštila je Kaleziæ. U Ministarsvu finansija oèekuju i da æe analiza odgovoriti na brojna pitanja, meðu kojima je i cijena eventualnog uvoðenje steèaja u preduzeæe. »To je jedan od odgovora koji æemo dobiti nakon analize i jedan od opredjeljujuæih faktora za alternativu za koju æemo se opredijeliti«, rekla je Boškoviæ. Ona tvrdi da se analiziraju posljedice svih moguænosti i njihovih alternativa, tako da æe se nakon dobijanja rezultata utvrditi šta je najpodesnije za sistem. (kraj) nar/bvm