Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Predlog zakona o jednokratnom porezu na ekstra dobit i ekstra imovinu steèenu korišæenjem posebnih pogodnosti koji je pripremila Socijalistièka narodna partija (SNP) neæe biti na dnevnom redu Skupštine 21. oktobra jer predlagaèi neæe prisustvovati sjednici. Predloženim tekstom je predviðeno oporezivanje ekstra dobiti i ekstra imovine fizièkih i pravnih lica veæe od 50 hiljada EUR steèene u periodu od 30. maja 1992. godine, kada je Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija uveo sankcije Jugoslaviji, do dana stupanja na snagu zakona. Šef poslanièkog kluba SNP-a Srða Božoviæ je agenciji Mina-business rekao da poslanici te partije neæe prisustvovati sjednici, s obzirom da opozicija veæ èetiri mjeseca bojkotuje rad te institucije. »Ne uèestvujemo u radu parlamenta i neæemo prisustvovati sjednici 21. oktobra«, rekao je Božoviæ ocjenjujuæi da bi drugaèije ponašanje bilo neprirodno. Iz kabineta sekretara Skupštine pojašnjeno je da æe predloženi zakon biti uklonjen sa dnevnog reda sjednice ako predstavnici SNP-a ne budu prisutni, prema principu »nema predlagaèa, nema ni zakona«. Predlog zakona podnijeli su 16. maja ove godine poslanici SNP-a, Momèilo Vuèetiæ, Dragiša Pešiæ, Božidar Miloviæ, Radomir Ðukiæ i Neven Gošoviæ. U obrazloženju Predloga se navodi da je oporezivanje ekstra imovine i prihoda steèenih od 1992. potrebno da bi njeni vlasnici, koji su iskoristili posebne pogodnosti i privilegije, dali doprinos razvoju Crne Gore. Ocijenjeno je da je za vrijeme sankcija crnogorska ekonomija devastirana, društveni proizvod prepolovljen, a da je hiperinflacija imala razorni efekat, dok je istovremeno siva ekonomija zabilježila »nepojmljivu« ekspanziju, stanovništvo osiromašilo, a država kriminalizovana. »S druge strane, uzak krug ljudi u vlasti i bliskih njoj ostvarili su enormne prihode i stekli ogromnu imovinu, kriminalnim djelima i iskorišæavanjem posebnih pogodnosti«, smatraju predlagaèi zakona. Kao posebne pogodnosti navedene su, izmeðu ostalih, korišæenje novca iz primarne i sive emisije, kupovina deviza prema zvaniènom kursu Narodne banke Jugoslavije kada je na tržištu bio viši, uvoz i distrubucija akciznih proizvoda bez plaæanja carina i drugih dažbina, snabdijevanje robnih rezervi direktnom pogodbom, bez javne licitacije, zloupotrebe direktora, funkcionera u preduzeæima i èlanova njihovih porodica u privatizaciji. Predlogom su obuhvaæeni i funkcioneri stranaka i u preduzeæima u državnom, ili pretežno društvenom vlasništvu koji su, bez odgovarajuæeg akta, kupili stanove veæe od 90 kvadratnih metara, vlasnici stambenih i poslovnih prostora veæe površine od propisane i vrijednosti od 100 hiljada EUR, korisnici kredita za kupovinu nepokretnosti i opreme pod povoljnijim uslovima od tržišnih, lica koja su koristila novac društvenih i državnih preduzeæa na raèunima drugih pravnih ili fizièkih u inostranstvu. Stope poreza bile bi progresivne. Za imovinu i dobit od 50 do 200 hiljada porez bi bio najmanji i iznosio bi 30 odsto. Za imovinu i dobit vrijednosti iznad pet miliona EUR, vlasnici bi platili 2,7 miliona i dodatnih 80 odsto na iznos preko te granice. Imovina koja je steèena na osnovu kriviènih djela nije obuhvaæena predlogom zakona, veæ ostalim propisima, a na osnovu odluke Suda bi trebalo da bude oduzeta. Pojedinci i pravna lica koja bi bila obveznici ovog zakona, trebalo bi da najkasnije 60 dana nakon njegovog stupanja na snagu podnesu poresku prijavu Direkciji javnih prihoda. Pravna lica koja ne podnesu poresku prijavu ili dostave pogrešne podatke morala bi da plate 50 do 300 minimalnih zarada, a kazna za odgovorno lice iznosila bi deset do 20. Fizièka lica bi za isti prekršaj platila 10 do 20 minimalnih zarada. (kraj) dmc/kmh