Podgorica, (MINA) - Slobodni poslanièki mandat trebalo bi zadržati u Crnoj Gori, ali je neophodno uvesti odreðena ogranièenja kako bi se izbjegle zloupotrebe i krajnosti. To je danas ocijenjeno da Okruglom stolu »Slobodni ili imperativni poslanièki mandat«, koji je organizovao Centar za monitoring (CEMI), u okviru projekta »Unapreðenje izbornog zakonodavnog okvira u Crnoj Gori-kampanja javnog zastupanja«. Beogradski analitièar Vladimir Goati ocijenio je da treba zadržati slobodan mandat, ali da on u društvima tranzicije kakvo je crnogorsko, treba da bude ogranièen, pravom na adekvatno predstavljanje. On smatra da bi trebalo onemoguæiti poslaniku da preðe u partiju suprotne politièke orijentacije od one koju je napustio, navodeæi da bi se u suprotnom desilo da parlament u potpunosti promijeni sliku. “Trebalo bi definisati da mandat prestaje onog trenutka kada poslanik sam odluèi da promijeni partiju ili poslanièku grupu. To je slobodan mandat i granice slobodnog mandata”, rekao je Goati. Navodeæi da je Srbija devijantan sluèaj u Evropi, jer je novim Ustavom regulisala da je poslanik slobodan da, pod uslovima predviðenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje partiji, on je ocijenio da to znaèi “slobodan da ne bude slobodan”. “Nadam se da Crna Gora neæe slijediti taj put i da æe zakonodavac voditi raèuna o tome”, poruèio je Goati. Predstavnik CEMI-a Olivera Komar smatra da bi Crna Gora trebalo da zadrži rješenje prema kojem mandat pripada poslaniku a ne partiji, podsjeæajuæi da je to evropska praksa. “Slobodan mandat stvara uslove za kvalitetnu raspravu i poveæava znaèaj parlamenta kao nosioca zakonodavne vlasti, zbog èega bi ga trebalo zadržati, a postojeæe probleme rješavati posebnim regulisanjem i sprjeèavanjem pojave neizbornog parlamentarizma”, rekla je Komar. Prema njenim rijeèima, neophodno je pronaæi nova rješenja u oblasti finansiranja politièkih partija koja æe jaèati položaj poslanika i ohrabrivati ga da radi sa bazom. “Neophodno je i podizanje svijesti o znaèaju poslanièke funkcije, kao i intervenisati u izbornom sistemu kako bi se pojaèala legitimacija poslanika u odnosu na partiju”, kazala je Komar. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP) Aleksandar Damjanoviæ rekao je da se zalaže za slobodan poslanièki mandat, ali i za takozvane otvorene izborne liste, kako bi graðani znali za koga glasaju. Osvræuæi se na dosadašnji rad na novom crnogorskom ustavu, on je rekao da je prvobitna verzija Mijata Šukoviæa bila dobar iskorak i da su u njoj implementirana rješenja iz evropske prakse. Damjanoviæ je rekao da su kasnije neka rješenja izbrisana i napravljena mnogo gora verzija, napominjuæi da je uklonjena kljuèna odrednica da se izborno zakonodavstvo ne može mijenjati nakon raspisivanja izbora. “Izbrisan je èak i dio koji predviða da poslanik ne može biti opozvan, što znaèi da se ide unazad”, istakao je Damjanoviæ. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukoviæ smatra da i slobodni i imperativni mandati imaju svoje nedostatke, zbog èega bi trebalo objektivno sagledati to pitanje i postepeno tražiti najbolje rješenje, primjereno crnogorskim prilikama. “Ako bi mandat bio potpuno slobodan, imali bismo situaciju da recimo, 81 poslanik u parlamentu razmišlja na 81 naèin. U sluèaju imperativnog, bila bi besmislena parlamentarna rasprava, veæ bi svaka partija mogla da odredi po jednog predstavnika koji bi saopštavao stav svoje stranke”, naveo je Vukoviæ. On je ocijenio da bi mandat trebalo da bude vezan za partiju, koja ga je dovela u Skupštinu. Poslanik Socijaldemokratske partije Ivan Brajoviæ rekao je da mu je blizak slobodan mandat, istièuæi da bi, ukoliko bi mu stranka tražila da ga vrati, odmah to uèinio. “Samo u toj situaciji može biti rijeèi o slobodnom mandatu”, rekao je Brajoviæ, navodeæi kao posledicu takvog rješenja situaciju u Kolašinu gdje su DPS i SNP formirale koaliciju i ocijenivši da se radi o “prevari izborne volje graðana”. Prema njegovim rijeèima, problem je moguæe riješiti jedino da partija snosi odreðeni rizik i vodi raèuna o tome koga æe staviti na listu. Predstavnik Demokratske srpske stranke (DSS) Dragica Peroviæ rekla je da je najvažnija ljudska dimenzija, odnosno da treba voditi raèuna i postaviti prave ljude, jer jedino oni mogu biti dobri poslanici. “U Crnoj Gori imamo slobodnog, ali vezanog poslanika, jer se partije u parlamentu ponašaju kao glasaèka mašinerija i slobodan mandat ne dolazi do izražaja”, navela je Peroviæ. Ona je kazala da u DSS-u podržavaju slobodan mandat, ali i da stranaèke liste budu takve da graðani znaju za koga glasaju. Dekan Fakulteta politièkih nauka Srðan Darmanoviæ smatra da ustav treba da ostavi moguænost promjene izbornog sistema, odnosno formulacije da budu dosta široke, ali precizne u smislu garantovanja temelja poslanièkog mandata. On je naveo da bi trebalo razmišljati o cenzusu za ulazak u parlament, odnosno regulisati razlièiti prag kada su u pitanju partije i koalicije. Kada je rijeè o sistemu, on je rekao da je proporcionalni dobar, ali da ga ne treba fiksirati. »Veæinski sistem sigurno neæe biti u igri u Crnoj Gori, jer bi na taj naèin bile pogoðene male partije, ali zašto ne razmišljati o kombinovanom«, rekao je Darmanoviæ. On je kazao da bi trebalo zadržati slobodan mandat, ali i postaviti neke napomene, recimo da rizik snosi vrh partije, buduæi da takvo rješenje može da bude rizièno. Darmanoviæ je podržao stavove o neophodnosti uvoðenja takozvanih otvorenih lista. Koordinator CEDEM-a Veselin Paviæeviæ rekao je da, kada je rijeè o rješenju za mandat “porota još zasijeda”, istièuæi da se slobodan mandat može zakonski propisati, ali je to teško primijeniti u praksi. On je kazao da je bliži nekoj meðuvarijanti, izmeðu slobodnog i imperativnog mandata, ali i napomenuo da “bez rizika nema rješenja”. U teoriji postoje tri vrste mandata – potpuno slobodan, slobodan koji je posredno vezan za partiju i stranaèki vezan mandat. Kada je rijeè o prvom, mandat u potpunosti pripada poslaniku i nezavistan je od sudbine ili volje politièke partije sa èije je liste poslanik izabran. Takav tip postoji u Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Poltugaliji, Rumuniji i Turskoj. U drugom sluèaju, mandat je slobodan, pripada poslaniku, ali zavisi od sudbine partije sa èije je liste poslanik biran. Ako partija prestane da postoji ili bude proglašena neustavom, poslanik æe izgubiti mandat (Njemaèka i Crna Gora). Stranaèki vezan mandat podrazumijeva da mandat u potpunosti zavisi od volje partije, koja posjeduje mehanizam da ga oduzme poslaniku, ukoliko tako želi. Takav tip postoji jedino u Srbiji. (kraj) tmi/isf