Podgorica, (MINA) – Sudski spor Podgorièanke Mileve Ivanoviæ najvjerovatnije je prvi sluèaj iz Crne Gore o kojem æe odluèivati Evropski sud u Strazburu, na osnovu žalbe iz juna 2004. godine. Rijeè je o sporu radi utvrðivanja prava svojine nad zemljištem u opštini Danilovgrad, koje je 1983. godine ekspropisano za potrebe Vojske Jugoslavije. U crnogorskom pravosuðu iscrpljena su sva pravna sredstva u vezi ovog predmeta, zbog èega je žalba upuæena ovoj meðunarodnoj instituciji. Evropski sud u Strazburu je zatražio 31. maja 2006. godine od tužioca obavještenje da li je bilo znaèajnih promjena pred domaæim organima od 28. juna 2004. godine kada je predata žalba. Punomoænik tužioca Èedomir Ivanoviæ je tada odgovorio da nije bilo promjena i da je “pred domaæim sudovima aplikantkinja iscrpjela sva redovna i vanredna pravna sredstva”. Sud u Strazburu je poèetkom jula ove godine, u dopisu tužiocu, saopštio da je, poslije sticanja nezavisnosti Crne Gore, Komitet ministara odluèio da se Evropska konvencija o ljudskim pravima, kao i odgovarajuæi protokoli, u odnosu na Crnu Goru “imaju primjenjivati retroaktivno, od 6. juna 2006”. “Pri ovakvom stanju stvari, molim vas da naznaèite državu ili države protiv kojih se žalite”, kaže se u pismu tužiocu. Punomoænik Ivanoviæ je podsjetio da je u inicijalnom aktu podnositeljica predstavke naznaèila da je Crna Gora, èlanica državne zajednice (DZ) sa Srbijom, odgovorna za kršenje njenih ljudskih prava i sloboda. “Srbija (kao sukcesor bivše DZ) nije uèesnik materijalno pravnog odnosa iz kojeg je nastao spor”, smatra tužilac. “Odlukom Komiteta ministara SE omoguæeno je da svi postupci poèeti pred tim Sudom nakon ratifikacije Konvencije sa pripadajuæim protokolima protiv tadašnje DZ imaju kontinuitet i materijalno pravni i procesno pravni subjektitivitet èlanica DZ – Srbija, svoj, kao sukcesor priznat, i Crna Gora, svoj, koja je to priznanje morala tražiti”, navodi Ivanoviæ u odgovoru Sudu u Strazburu. O predmetu spora pred domaæim sudovima voðeno je više sudskih postupaka. Upravni spor poèeo je 1983. godine, a 1996. pokrenuta je graðanska parnica. Od 1996. godine, u parnièkom postupku pred podgorièkim Osnovnim sudom, tužilac je podnio oko 15 hiljada podnesaka, održano je preko 30 roèišta, pet puta je postupak vraæan na poèetak, a sastav sudskog vijeæa mijenjan više puta. Tužilac tvrdi da je zemljište Vojska oduzela zbog izgradnje vojnog objekta, ali da ono nije privedeno namjeni, i umjesto da se plati ili vrati ranijem vlasniku, ono se i dalje drži nezakonito. Ivanoviæ je objasnio da su Sudu u Strazburu dostavljene kopije sudskih spisa i njegova knjiga »In memoriam državi i pravu«, koja je svojevrstan spis dokumenata o tom sporu, a koja svjedoèi »o pravnom nasilju u Crnoj Gori«. Evropski sud za ljudska prava je najsavršeniji mehanizam zaštite graðanskih prava i sloboda, èak i u odnosu na sopstvenu državu. Da bi se podnijela tužba potrebno je da zemlja bude èlanica Savjeta Evrope i da su u domaæem pravosuðu iscrpljena sva redovna pravna sredstva. U sudskoj praksi Suda u Strazburu do sada nije zabilježen sluèaj da se neka èlanica Savjeta Evrope oglušila o presudu tog Suda. Ivanoviæ je nezvanièni rekorder Ginisa po broju podnijetih sudskih podnesaka. Nakon što je odgovorio sudu u Strazburu, od Ginisove kancelarije u Parizu zvanièno traži da se ovaj rekord upiše u njegovu knjigu. (kraj) isf