Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nekvalitetni krediti i potraživanja (NPL) banaka u Crnoj Gori u prošloj godini su iznosili oko 402,1 milion EUR i njihov udio u ukupnim smanjen je 1,6 procentnih poena u odnosu na kraj 2013. Prema podacima iz Izvještaja o radu Savjeta za finansijsku stabilnost, udio bruto nekvalitetnih kredita i potraživanja u ukupnim bruto kreditima i potraživanjima prošle godine je iznosio 16,8 odsto. „Bruto krediti i potraživanja koji kasne s otplatom više od 30 dana takoðe bilježe pad uèešæa, sa 20,5 odsto na 19,9 odsto, uz iznos od 475,6 miliona EUR“, navedeno je u Izvještaju. Tokom prošle godine, kako je ocijenjeno, kvalitet kreditnog portfolija banaka je unaprijeðen, ali kreditni rizik je i dalje izrazito visok i predstavlja kljuèni rizik u bankarskom sistemu. „Prošle godine nije bilo veæih prodaja aktive, što je bilo posebno izraženo u prethodnih pet godina, tako da pad nivoa nekvalitetnih kredita i potraživanja predstavlja stvarni napredak. Meðutim, nelikvidnost crnogorske privrede je i dalje visoka, što æe se u narednom periodu vjerovatno manifestovati tako da æe banke nastaviti politiku obazrivog kreditiranja“, smatraju u Savjetu za finansijsku stabilnost. U ovoj godini, kako su naveli, pozicija dijela privrede koji je vezan za kapitalne investicije mogla bi vidno da se poboljša, a pozitivni efekti bi se dijelom prelili u druge oblasti. „To bi posljedièno moglo u odreðenoj mjeri poboljšati i stanje u bankarskom sektoru, u vidu boljih naplata kredita“, oèekuju u Savjetu. Banke su, prema Izvještaju, i tokom prošle godine održavale znaèajan nivo portfolija restrukturiranih kredita, iako se iznos bruto restrukturiranih kredita smanjio 10,9 odsto na 378,6 miliona EUR, dok je njihovo uèešæe u ukupnim kreditima smanjeno 1,7 procentnih poena na 19,4 odsto. Racio pokrivenosti bruto nekvalitetnih kredita i potraživanja je nešto viši u odnosu na kraj 2013. godine i iznosi 39,5 odsto prema 39,1odsto, što je i dalje relativno niska poktivenost. Racio neto nekvalitetnih kredita i potraživanja prema kapitalu je povoljniji na kraju prošle godine, pošto je pao sa 68,7 odsto na kraju 2013. godine na 54,8 odsto, kao rezultat smanjenja nekvalitetnih kredita i poveæanja kapitala. Savjet je ocijenio da privreda i dalje predstavlja najveæi izvor kreditnog rizika. Na kraju prošle godine uèešæe bruto kredita èija otplata kasni više od 30 dana kod preduzeæa je i dalje vrlo visoko u poreðenju sa sektorom stanovništva – 29,2 odsto prema 14,2 odsto. „Veæi nivo kredita koji kasne kod privrede u odnosu na stanovništvo nije neuobièajena situacija, buduæi da je sektor stanovništva, zbog drugaèijeg tipa obezbjeðivanja kredita, kao i zbog neraspolaganja ogranièenom odgovornošæu, primoran da bude disciplinovaniji“, objašnjeno je u Izvještaju. Pored toga, kako se dodaje, u aktuelnom crnogorskom sluèaju uzroke bi trebalo tražiti u strukturi privrede (orijentisanost na uvoz i crnogorsko tržište), odnosno u problemima u odreðenim sektorima èije se funkcionisanje u znaèajnoj mjeri zasnivalo na prilivima sa finansijskog raèuna platnog bilansa, a imajuæi u vidu da su ti tokovi u posljednjih pet godina u padu. „S druge strane, znaèajan dio zaposlenih radi u državnom sektoru, èija pozicija tokom istog perioda ipak nije bila toliko poljuljana, najviše zahvaljujuæi moguænosti zaduživanja tog sektora iz inostranstva“, navedeno je u Izvještaju. Savjet je ocijenio da je generalno, prošlu godinu karakterisala visoka likvidnost bankarskog sektora. „Novèana sredstva su zabilježilaveliki rast, od èega se veliki dio odnosio na sredstva na raèunima u inostranstvu, dok je, sa druge strane, kreditna aktivnost bila slabija. Likvidna aktiva je na kraju prošle godine uèestvovala sa 22,2 odsto u ukupnoj aktivi i iznosila je 697,2 miliona EUR, što je rast od 17,9 odsto u odnosu na kraj 2013“, navedeno je u Izvještaju. Pokrivenost kratkoroènih obaveza likvidnom aktivom zabilježila je slièno kretanje, i na kraju prošle godine iznosila je 35,7 odsto. Likvidna aktiva je imala ogroman rast tokom treæeg kvartala, najviše zbog rasta stanja na raèunima kod banaka u inostranstvu (depoziti po viðenju). Slièno prošlogodišnjem kretanju, likvidna aktiva se u èetvrtom kvartalu smanjila uglavnom zbog promjena na istom raèunu. „Rizik promjene kamatne stope u smislu trgovaèkih aktivnosti gotovo da ne postoji u bankarskom sektoru Crne Gore, buduæi da su trgovaèke pozicije koje bi promjena kamatnih stopa pogaðala zanemarljive“, smatraju u Savjetu. Bankarski sektor je ostvario pozitivan finansijski rezultat u prošloj godini, u iznosu od 23,8 miliona EUR. U Izvještaju se podsjeæa da je deset banaka godinu završilo sa dobitkom dok su dvije poslovale negativno. (kraj) bvm