Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Javni dug i državna potrošnja su, s obzirom na velièinu crnogorske ekonomije, u granicama normale, ali bi trebalo da budu manji kako bi bio ostvaren dugoroèni rast, ocijenio je ministar finansija, Milorad Katniæ. »Ipak, u odnosu na prethodne godine napravljen je odreðeni pomak, jer je javni dug 2009. iznosio 51 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), dok je na kraju prošle godine èinio 47,5 odsto BDP-a«, rekao je Katniæ nakon sjednice Vlade. Prema Zakonu o završnom raèuna budžeta za prošlu godinu, koji je Vlada danas usvojila, javni dug bio je 42 odsto BDP-a, a sa konsolidovanim neizmirenim tekuæim obavezama 44 odsto, saopštio je Katniæ. Ukupna konsolidovana javna potrošnja iznosila je 1,4 milijarde EUR ili 47,5 odsto BDP-a, dok je tekuæa javna potrošnja bila 1,3 milijardi EUR, što je 42,5 odsto BDP-a. »Procijenjeni BDP na kraju prošle godine bio je 3,2 milijarde EUR, dok je njegov planirani rast ostvaren sa stopom 1,4 odsto, a realni od 1,1 odsto«, navodi se u izvještaju. Stopa inflacije iznosila je 0,5 odsto, èime su, kako je kazao Katniæ, ostvarene makroekonomske projekcije za prošlu godinu i dodao da je bilo više scenarija rasta, a realni je bio oèekivanje oporavka od 0,5 odsto. »U ovoj godini ostvaren je neznatno veæi rast od 1,1 odsto, što ohrabruje da æe biti ispunjen ciljani rast od 2,5 odsto u ovoj godini«, rekao je Katniæ. Ukupni primici budžeta bili su 1,4 milijarde EUR, što je 2,2 odsto više u odnosu na planirani iznos. Deficit budžeta je iznosio 112,25 miliona EUR, 3,7 odsto BDP-a i niži je u odnosu na planirani deficit za prošlu godinu 15,7 odsto. »Sagledajuæi sve makroekonomske i fiskalne indikatore, zakljuèak je da je u prošloj godini uspostavljena stabilnost javnih finansija i ekonomije, i to u godini kada smo ostvarili planirane prihode, realizovali sve obaveze iz budžeta, a pozitivno je i to da je deficit bio znatno niži od planiranog«, ocijenio je Katniæ. Bez obzira na konoslidaciju koja je izvršena i na smanjenje državnih izdataka, javna potrošnja je, kako je dodao, još na višem nivou od poželjnog i optimalnog. »Definisano srednjeroènim prioritetima i smjernicama, buduæe aktivnosti biæe umjerene na dalju fiskalnu konsolidaciju, što znaèi manje smanjenje državne potrošnje, a to u dužem roku znaèi rastreæenje privrede i graðana, ili optereæenja države«, objasnio je Katniæ. To dalje, prema njegovim rijeèima, znaèi napore da se smanji deficit i da budžet u narednom srednjeroènom periodu bude izbalansiran, što znaèi da treba voditi više raèuna o javnom dugu. »Trenutno su suprotstavljena dva cilja, koja se odnose na jaèanje administrativnih kapaciteta i uspostavljanje institucija koje su neophodne za strateške ciljeve, poput ulaska u Evropsku uniju (EU) i NATO, a drugi je potreba za racionalizacijom državne potrošnje«, rekao je Katniæ. On je kazao da je u pripremi i zakon kojim se definiše i drugaèije pozicionira državna uprava i dodao da u tom smislu postoji moguænost daljih racionalizacija. »Za te stvari neophodne su odgovarajuæe strukturne reforme cijelog sistema. Prije svega, sistema socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, a mi smo veæ poèeli analize troškova tih sistema za koje vjerujemo da æe dati rezultate«, zakljuèio je Katniæ. (kraj) adj/bvm