Podgorica, (MINA) – Regionu jugoistoène Evrope neophodno je snaženje parlamenata, partija i njihovih programa, jer je to suština demokratije, ocijenjeno je danas na okruglom stolu „Skupština kao temelj demokratskog razvoja. Predsjednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo crnogorske Skupštine Miodrag Ilièkoviæ kazao je da ne postoji recept „kako izgleda dobar i efikasan parlament“, ali i da se do njega dolazi diskusijom i pomoæi struènjaka. On je podjetio na Linkolnovu izjavu da je „demokratija vladavina naroda, od naroda za narod“, kao i da je taj pojam neraskidivo vezan za parlament. „Demokratija podrazumijeva da oni koji su slobodno izabrani imaju moæi da efikasno izvršavaju svoje ustavne odgovornosti. Ustvari, taèna je definicija da što je više moæi u parlamentu, to je više slobode kod graðana“, kazao je Ilièkoviæ. On je naveo da se sve èešæe prepoznaje èinjenica da izbori nemaju smisla tamo gdje nacionalni parlamenti ne funkcionišu na demokratski naèin ili im nedostaje autoriteta da efikasno zastupaju graðane. „Izbori obezbjeðuju temelj za vladavinu naroda, ali nijesu i garancija da æe graðani biti efikasno zatupljeni i predstavljeni u parlamentu, kao i da æe glas naroda na pravi naèin, kroz skupštinu, biti ostvaren“, rekao je Ilièkoviæ. „Ukoliko politièari ne uspiju da obrazuju parlament sa znaèajnim ovlašæenjima, graðani æe ubrzo poèeti da smatraju da se njihov glas ne raèuna, ili bar ne na pravi naèin, i da se ne èuje ono što oni žele da kažu“, upozorio je on. Ilièkoviæ je kazao da zakonodavna tijela, koja ne ostvaruju reprezentativnu i kontrolnu funkciju, uzrokuju cinizam u javnosti i da, u krajnjem, ugrožavaju podršku graðana demokratskom sistemu. On smatra da mora postojati i u crnogorskom parlamentu zajednièki duh potrebe za moænim parlamentom. „Jedan, najmanji zajednièki koliènik koji objedinjuje sve parlamentarce i ideja da je politika, u suštini, vještina dogovaranja, a ne samo konflikta i sukoba“. Direktor fondacije Konrad Adenauer Klaudija Nolte saopštila je da je želja te organizacije da parlamenti i stranke regiona budu ojaèane, jer je to suština demokratije, koja je sposobna da funkcioniše ispravno i koja treba da obezbijedi da ne doðu na vlast totalitarni režimi. „Da ljudi mogu da žive u slobodi i da se stvore okvirni uslovi koji æe pojedincu pružiti najširu moguænost da se prema svojim željama i sposobnostima razvija. Mislim da je snaženje stranaka i njihovih programa, kao i parlamenta neophodno regionu“, tvrdi ona. Nolte je podsjetila da u Srbiji stranka bira poslanika i da se postavlja pitanje kome on odgovara, partiji ili narodu. Ona je kazala da je poslanik kièma parlamentarizma i da bi trebalo da odgovara samo svojoj savjesti. Poslanik Socijalistièke narodne partije Vuksan Simonoviæ rekao je da u Crnoj Gori nije na pravi naèin implementirana maksima „Glas naroda je božji glas“. On je objasnio da to znaèi da je „ono što je prezentirala opozicija uglavnom bio glas naroda, a ono što su predstavili predstavnici vlasti – glas Vlade“. „Time sam htio da kažem da princip podjele vlasti, koji smo dosad imali u Crnoj Gori, nije bio do kraja implementiran, iako je Ustavom iz 1992. godine bio kao takav instucionalizovan“, rekao je Simonoviæ. On tvrdi da se izvršna vlast „neprekidno upinjala, i u tome uspijevala, da dominira nad ostalim granama vlasti – parlamantarnoj i sudskoj“. „Ukoliko sada, kroz proces donošenja novog ustava, uspijemo da naðemo rješenja koja æe obezbijediti da princip podjele vlasti zaista bude do kraja normativno ureðen i obezbjeðena moguænost da kao takav bude i implementiran u praksi, onda æemo imati sistuaciju da Skupština zaista bude temelj demokratskog razvoja Crne Gore“, smatra Simonoviæ. On je dodao da parlament treba da obezbijediti „neophodnu ulogu kontrole“ ostalih grana vlasti, prije svega izvršne. „I naravno, tu neophodnu, tananu ulogu kada je u pitanju sudska vlast“. Simonoviæ je kazao da je neophodan dobar poslovnik da bi parlament bio efikasan . On je podsjetio da je nedavno donešen Poslovnik crnogorske Skupštine, ali da ni opozicija, niti vlast nijesu njime zadovoljni, pogotovo s njegovom primjenom. Simonoviæ je kazao i da je najveæi dio inicijativa ili oko 95 odsto, koje je opozicija podnijela parlamentu, nije uvršten na dnevni red. Poslanik Narodne stranke Dragan Šoæ smatra da Ustav snabdijeva parlament svim standardnim mehanizmima koji su dio parlamentarnog sistema i otvara prostor da skupština ostvari sve tri svoje funkcije – zakonodavnu, kontrolnu i da bude mjesto gdje se debatuju opšta pitanja koja su znaèajna za jedno društvo. Prema njegovim rijeèima, kada se govori o parlamentarizmu u Crnoj Gori treba uzeti u obzir tradicuju, kao i istorijski „back ground“. „Crna Gora je zemlja koja, nažalost, nema ni tradicuiju demokratskog društva, niti graðanskog, pa samim tim ni tradiciju graðanske svijesti. Iz toga proizilazi i odnos prema institucijama vlasti, kao i samo prepoznavanje ljudi koji je reprezentuju“, kazao je Šoæ. „Suštinski mi nikada nijesmo iskoristili moæ, koju imamo kao tijelo koje usvaja budžet, da kažemo Vladi da ne može da troši toliko, a da mi kao ljudi koji donosimo zakone i imamo jednak legitimitet, nemamo ni pristojne uslove za rad“, kazao je on. Šoæ tvrdi da samosvijest parlamentaraca zavisi od svih, dodajuæi da je to prva zamjerka koju upuæuje kolegama iz veæine. “Politièka podrška koju veæina uvijek mora da daje vladi ne znaèi da apsolutno u svakom detalju mora da se podrži vlast. Crnogorski parlament funkcioniše kao servis izvršne vlasti, a ne obrnuto“, zakljuèio je on. Poslanik DPS-a Melvudin Nuhodžiæ kazao je da partije u Crnoj Gori „èesto govore u ime naroda“, navodeæi da se može zboriti samo u ime biraèa, odnosno onih koji su strankama dali povjerenje. „Biraèi su dovoljno edukovani i znaju da naprave izbor. Politièki legitimitet treba temeljiti na broju biraèa koji daju podršku odreðenom politièkom programu“, rekao je on. Nuhodžiæ je naveo da „nije baš taèno, iako ne voli da upotrebljava tu rijeè“, da vlast ne prihvata opozicione interpelacije. „Prihvataju se i amandmani na zakone koji dolaze iz opozicije“. Generalni sekretar parlamenta Milan Radoviæ kazao je da Crna Gora ima 92 godine stabilnog parlamentarnog razvoja, ocjenjujuæi kao poseban doprinos to što poslanik ima slobodan mandat. „Moja je procjena da su opozicioni predlozi zakona i drugih akata više politièkog znaèaja, nego što idu u prilog poboljšanja standarda graðana“, rekao je on. Radoviæ smatra da je skupštinski Poslovnik „evropski"i da bi parlament trebalo više da se okrene korišæenju mehanizama koje taj dokument predviða. (kraj) del/isf