Nikšiæ, (MINA) - Istraživanje meðunarodne ekspedicije speleologa koje æe trajati od 4. do 11. avgusta, pomoæi æe Elektroprivredi Crne Gore (EPCG) da bolje iskoristi vodu koja otièe iz Nikšiækog polja, saopšteno je danas iz Asocijacije speleoloških društava Crne Gore. Predsjednik Asocijacije Goran Baroviæ kazao je da je osnovni cilj istraživanje Slivlja u Nikšiækom polju, koje je najkarakteristiènije kraško polje u Dinaridima. »U njemu se nalazi preko 330 izvora i 880 ponora. Taj prostor je bogat vodom, ali dolazi do pojave novih pukotina kroz koje se voda odliva neiskorišæena», kazao je Baroviæ. On se nada da æe istraživanje ekspedicije dati pravi profil tog podruèja "koji æe koristiti Elektroprivredi da interveniše u odreðenim zonama, kako bi se odlivanje voda sprijeèilo i iskoristilo". «Slika hidrogarfskih objekata u kraškom polju Nikšiæa se svakodnevno mijenja, vrlo brzo se otvaraju nova udubljenja i jame, a zatvaraju postojeæa", kazao je Baroviæ. On je pojasnio da je Slivlje ponor izuzetno opasan i težak za kretanje. Ima nekoliko vertikala koje dostižu i do 70 metara, a naizmjenièno se izmjenjuju vertikale i jezera koja su formirana na kraju njih. Baroviæ je kazao da je to prostor koji odvodnjava vode iz Nikšiækog polja u pravcu Bjelopavliæke ravnice, a da se velike kolièine gube u ponorima što je problematièno za hidrosistem Gornja Zeta, odnosno Peruæica. "Rezultati istraživanja pomoæi æe EPCG kod saniranja gubitaka vode u Nikšiækom polju i prikupljanja veæe kolièine koju æe usmjeriti prema hidrocentrali Peruæica», kazao je Baroviæ. Ekspedicija æe obiæi još neke ponore i istražiti moguænost drugog ulaza u Slivlje. «Obiæi æemo i objekat u željeznièkom tunelu na pruzi Nikšiæ-Podgorica, jer imamo podatak da je došlo do otvaranja jame, i ispitati šta je u pitanju», najavio je on. Rukovodilac ekspedicije i izvršni direktor Asocijacije speleoloških društava Veselin Mijuškoviæ kazao je da su prva velika istraživanja tog podruèja uradili Francuzi 1939. godine, a 1955. desetoèlana ekipa se spustila na dubinu od 150 metara u sklopu projekta za izgradnju hidrocentrale Peruæica. »Privlaèi nas èinjenica da je u pitanju jedan od najveæih objekata na prostoru Nikšiæa. Oèekivana dubina je oko 600 metara, a do sada je istraženo oko 350», kazao je on. Pored crnogorske, u ekspediciji su ekipe iz Slovenije i Srbije, a ako bude potrebno biæe ukljuèeni i speleoronioci iz Engleske. Pripremu i realizaciju ekspedicije pomogli su Opština, Vodovod Nikšiæ, Nik-pek, Mljekara Nika, Apoteke Remedija i Ðurkoviæ kompani. (kraj) mil/gop