Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Na beèkom samitu Zapadno-balkanske šestorke sa zvaniènicima Evropske unije (EU), koji bi trebalo da se održi krajem avgusta, predviðeno je konaèno utvrðivanje glavne saobraæajne mreže regiona Zapadnog Balkana. Kako je najavljeno, razmatraæe se i konkretni infrastrukturni projekti na utvrðenim koridorima. „Povrðivanje autoputa Bar-Boljare i u dijalogu sa EU, kao kljuènog koridora za Crnu Goru, dodatno nas utemeljuje u neophodnost investiranja u ovakve projekte, koji su od suštinskog i kapitalnog znaèaja, a koji predstavljaju interes svih graðana“, kazao je za Pobjedu šef Radne grupe za pregovaraèko poglavlje 21 – Transevropske mreže, Zoran Vukašinoviæ. Vukašinoviæ je saopštio da je Crna Gora prezentovala svoje prioritetne pravce za proširenje Trans-evropske saobraæajne mreže (TEN-T) na Zapadni Balkan, i to autoput Bar-Boljare, jadransko-jonski koridor, pruga Bar-Vrbnica, pruga Podgorica-Tirana, Luka Bar i aerodrom Podgorica. Vukašinoviæ smatra da autoput Bar-Boljare predstavlja saobraæajnu kièmu države i doprinijeæe boljoj povezanosti Crne Gore sa regionom i zemljama EU. „Izgradnjom autoputa doæi æe do poveæanja ekonomskog prosperiteta. Uzimajuæi u obzir konfiguraciju terena i zahtjevnost ovakvog projekta, Crna Gora æe izgradnjom autoputa postati dio evropske saobraæajne porodice u dijelu saobraæajne otvorenosti i uklanjanja saobraæajnih barijera“, ocijenio je Vukašinoviæ. Prema njegovim rijeèima, Berlinski proces predstavlja poseban podsticaj trasiranju razvoja infrastrukture u regionu Zapadnog Balkana. Posebno ohrabruje i konkretizacija ove podrške kroz najavljenih milijardu EUR ulaganja u glavnu saobraæajnu i energetsku infrastrukturu regiona, u narednih nekoliko godina, kako kroz Zapadno-balkanski investicioni okvir, tako i kroz druge instrumente finansiranja od strane EU. Vukašinoviæ je podsjetio da je Vlada je u februaru formirala Nacionalnu investicionu komisiju èiji je osnovni zadatak da, na osnovu predloga resornih ministarstava, saèini predlog sveobuhvatne jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata na osnovu koje æe Evropska komisija donositi dalje odluke o tome koji æe projekti biti finansijski podržani u skladu s definisanim prioritetima na nivou države. „Crna Gora u ovom trenutku sa raspoloživim kapacitetima sprovodi ambiciozan plan neophodan za definisanje prioritetnih projekata, a svakako æe se u narednom periodu raditi na usavršavanju i dopuni kapaciteta, kako bi se stvorili preduslovi za realizaciju prioritetnih projekata“, rekao je Vukašinoviæ. On smatra da je ovom trenutku teško dati preciznu procjenu koji je iznos sredstava potreban za kvalitetno povezivanje sa Evropom u sve tri oblasti, iz razloga što je Crna Gora u postupku kandidovanja projekata, kako za izradu projektno-tehnièke dokumentacije na osnovu koje se mogu dati preciznije informacije o cijeni koštanja, tako i iznalaženja adekvatnih modela finansiranja i potencijalnih investitora za predložene projekte. „Sinhronizovanje naših aktivnosti s aktivnostima zemalja regiona kroz saradnju u okviru Transportnog opservatorijuma Jugoistoène Evrope (SEETO-a) i razvojem indikativnog proširenja TEN-T-a na susjedne zemlje Zapadnog Balkana dovešæe do postizanja boljeg ekonomskog rasta i do poboljšanja poslovne konkurentnosti i investicione atraktivnosti“, smatra Vukašinoviæ. On je naveo da se rekonstrukcija željeznièke pruge Bar-Beograd nameæe se kao projekat od obostranog ekonomskog interesa, a sredstvima koje je donirala Vlada Italije, kompanija Italferr je uradila studiju o tehnièko-ekonomskoj izvodljivosti radova vezanih za rekonstrukciju ove željeznièke linije. Prema toj studiji, ukupan iznos neophodan za prioritetne radove na crnogorskom dijelu pruge Beograd-Bar iznosi 139 miliona EUR. Ukupna vrijednost dosadašnjih ulaganja, crnogorski dio pruge Beograd-Bar iznosi 50 miliona EUR. „Kao rezultat ulaganja dobili smo oko 40 odsto remontovane pruge Vrbnica-Bar, odvijanje saobraæaja projektovanim brzinama, odnosno smanjenje vremena putovanja i kašnjenja vozova, a takoðe je obuhvaæena i rekonstrukcija dijela signalno-sigurnosnog sistema, telekomunikacione opreme i zamjena djelova kontaktne mreže“, rekao je Vukašinoviæ. On je dodao da je u periodu od 2016. do 2025. godine planirano da se remontuje cjelokupna mreža na ruti Vrbnica –Bar. Prema njegovim rijeèima, procijenjeni budžet za taj posao je 250 miliona EUR, od èega su nedostajuæa sredstva 184,5 miliona EUR, a obezbijeðena sredstva 64,5 miliona EUR. Za rekonstrukciju i elektrifikaciju pruge Podgorica - državna granica sa Albanijom, ukupne dužine od 25 km, potrebno je, kako je procijenjeno, 35 miliona EUR. Nikšiæka pruga je kompletno remontovana, a crnogorski dio pruge Beograd- Bar od granice sa Srbijom do Kolašina samo gornji stroj. Vukašinoviæ je podsjetio da je u oblasti energetskog transporta planiran je projekat povezivanja Crne Gore i Italije podmorskim kablom jednosmjerne struje, vrijednost investicije je oko 850 miliona EUR, a rok za realizaciju kraj 2016. godine. U planu je, kako je dodao, i projekat izgradnje novih interkonektivnih vodova za povezivanje elektroenergetskih sistema Crne Gore i Bosne i Hercegovine i/ili Srbije kao i projekat izgradnje Jadransko-jonskog gasovoda, dužine 530 km, a vrijednost investicije 610,5 miliona EUR. (kraj) dmv