Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crna Gora je spremna da razgovara o svim oblicima liberalizacije trgovine i meðunarodne ekonomske saradnje sa zemljama regiona, saopšteno je iz Vlade. Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Ðuroviæ naglašava da se kao reper za razgovore o stvaranju zone slobodne trgovine na zapadnom Balkanu, odnosno u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji, moraju uzimati meðunarodni i standardi Svjetske trgovinske organizacije (STO) i konsenzus zainteresovanih strana. Stvaranje zone slobodne trgovine predložila je prošle sedmice Evropska komisija, a o tom predlogu æe se razgovarati na ministarskom nivou. »Mišljenja zemalja su razlièita«, rekla je Ðuroviæ Radiju Slobodna Evropa. »Èlanice STO i zemlje koje imaju sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropom svakako nijesu baš fanovi ovakvih integracija, veæ bi željele da se svaka zemlja tretira posebno na putu pridruživanja, a mi smo dosta otvoreni za razlièita usaglašena rješenja ekonomske saradnje«. Ðuroviæ je ocijenila bitnim da se u tom procesu nalaze i Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija, kao i zemlje koje su tek poèele pregovore o sporazumu sa EU kao što su SCG, BiH i Albanija. Bilateralne sporazume sa Makedonijom i BiH potpisali su i predstavnici Kosova, kao posebne carinske teritorije, ali i Moldavija. Liberalizaciju trgovine izmeðu zemalja regiona podsticao je Pakt za stabilnost jugoistoène Evrope. U prvoj fazi Državna zajednica je sa svima u regionu potpisala bilateralne sporazume, a drugu je inicirala Evropska komisija i ona podrazumijeva zakljuèivanje jedinstvenog mulitlateralnog dokumenta. »On je, prvenstveno, u Paktu za stabilnost motivisan ekonomskim razlozima, usaglašavanjem evropskih ekonomskih standarda i liberalizacijom trgovine i omoguæavanjem da se investitori odnose regionalno prema zemljama zapadnog Balkana, s aspekta lakšeg prometa robe, usluga i odluka o investiranju«, pojasnila je Ðuroviæ. Profesor podgorièkog Ekonomskog fakulteta Anðelko Lojpur predlog Evropske komisije posmatra kao svojevrstan test, naroèito za Balkan, na kojem su politièki problemi još toliko naglašeni da ekonomska pitanja ne uspijevaju da doðu na dnevni red prije njih. »Ovdje ne vidim ništa više od toga da svi pomalo zaradimo na sebi i pokažemo da možemo živjeti u nekoj normalnoj zajednici, a oni koji izvuku profit iz nje, sigurno æe biti prvi u redu za Evropu«, rekao je on. (kraj) anf/kmh