Podgorica, (MINA-BUSINESS) – En plus grupa dostavila je Vladi plan rješenja problema u Kombinatu aluminijuma (KAP) i spremna je na pregovore èija su dva osnovna preduslova dugoroèno obezbjeðenje snabdijevanja elektriènom energijom i konverzija dugova u akcijski kapital, poruèili su predstavnici ruskog menadžmenta. Izvršni direktor En plus grupe i èlan Odbora direktora KAP-a, Aleksej Kuznjecev, kazao je da, ako Vlada ne prihvati plan i ne naðu zajednièko rješenje za KAP, fabrika nema buduænost i proizvodnja æe biti zaustavljena. »U zavisnosti od naèina koji æe da dovede do zaustavljanja KAP-a i propasti naših investicija, spremni da ih branimo svim zakonskom sredstvima«, rekao je Kuznjecov na konferenciji za novinare. Prema njegovim rijeèima, procedura je takva da investitor kupi nove akcije i novac koji dobija KAP ide za izmirivanje dugova. »Predložiæemo to nekim kreditorima, ukljuèujuæi i Vladu«, najavio je Kuznjecov. Krajnja raspodjela tog novog udjela akcija zavisiæe od toga ko koliko uloži u samom procesu, a Kuznjecov smatra da æe za konverziju u akcije biti zainteresovana Vlada i neke banke. »To znaèi da æe KAP imati nove akcionare, ali æe imati manje dugova i kamata po osnovu kredita i opet æe biti u situaciji da nastavi sa poslovanjem«, kazao je Kuznjecov. »Banke su spremne da pregovaraju o reksturiranju samo u sluèaju da imamo dugoroèni ugovor za elektriènu energiju«. On je saopštio da je za ponudu Vlade da kupi KAP za euro èuo iz medija i da nijesu dobili formalni dokument, ali da ona nije racionalna jer je EnPlus grupa jedan od najveæih investitora u Crnoj Gori. “Ako Vlada želi da otkupi naš udio u KAP-u mi æemo kao komercijalna kompanija to razmotriti, ali ponuda mora da bude racionalna i u skladu sa vrijednošæu koju im predajemo. Vlada bi željela sve da otkupi za jedan EUR, ali to ne znaèi da mi želimo da prodamo za taj iznos”, poruèio je Kuznjecov. On nije želio da saopšti cijenu o kojoj bi pregovarali sa Vladom o prodaji udjela EnPlus grupe u KAP-u. “Kada budemo imali zainteresovanog kupca, možemo o tome govoriti, a Vlada je upoznata sa cijenom o kojoj smo pregovarali sa indijskom kompanijom JSW”, saopštio je Kuznjecov. On je pojasnio da se ranija izjava ruskog ministra za vanredne situacije, Sergeja Šojgua nije odnosila samo na KAP, veæ da su ruski investotri u Crnoj Gori uložili 300 miliona EUR. “Ali ako se na 200 miliona koje je EnPlus grupa uložila u KAP doda i njen kredit kod VTB banke od 93 miliona EUR, skoro pa se dolazi do sume koju je Šojgu pomenuo”, rekao je Kuznjecov. On nije želio da komentariše izjavu ministra inostranih poslova Milana Roæena da EnPlus nije uložio u KAP ni 30 miliona EUR jer smatra da je pokazao da je uloženo skoro 300 miliona. Prema njegovim rijeèima 175 miliona za pokrivanje gubitaka nalazi se u 365 miliona duga jer za kompaniju postoje samo dva naèina davanja novca, prvi da se oformi ugovor o zajmu, a drugi poveæanje akcijskog kapitala. On je objasnio da KAP ne može da vraæa kredite koje je uzeo jer ne zaraðuje više nego što košta proizvodnja, plus kamate za kredite. Prema njegovim rijeèima, KAP ima veliku zaduženost jer kamate koje isplaæuju po tim kreditima izvlaèe sav novac i zato je najbolje da smanje zaduženje. On je kazao da su dugoroèno obezbjeðenje struje po prihvatljivm cijenama i visok dug od 364 miliona EUR, dva kljuèna problema KAP-a, bez èijeg rješenja fabrika nema buduænost bez obzira na to ko je njen vlasnik. Kuznjecov je dodao da nijesu samo Rusi odgovorni za KAP, veæ zajedno sa Vladom treba ulažu u fabriku bez obzira na to što i jedni i drugi imaju manje od 30 odsto akcija. On rekao je da je En plus grupa jedan je od najveæih investitora u Crnoj Gori pa æe sve meðunarodne institucije nadgledati dogaðaje i u zavisnosti od razvoja situacije formirati mišljenje o Crnoj Gori kao mjestu investiranje. On je podsjetio da je KAP najveæa kompanija u Crnoj Gori i ostvaruje oko deset odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP) i 50 odsto ukupnog izvoza, a prihodi od izvoza u prošloj godini bili su 173 miliona EUR. Kuznjecev je naveo da je doprinos KAP-a crnogorskoj ekonomiji 70 miliona EUR, a poreska plaæanja su iznosila 12 miliona. Kompanija obezbjeðuje i 1,2 hiljade radnih mjesta. Kako je objasnio, cijena proizvodnje aluminijuma u KAP-u je zbog visokih cijena struje, sirovina i ogromnog fonda zarada, od poèetka 2008. godine bila veæa od tržišne. To je, kako je kazao, uzrokovalo gubitke koje su morali da pokrivaju akcionari. On tvrdi da je En Plus grupa od 2005. godine investirala u KAP i Rudnike boksita 200 miliona EUR. »Projekti modernizacije KAP-a i zaštita životne sredine En plus grupu su koštali 25 miliona EUR, dok su za pokrivanje operacionih gubitaka fabrike i Rudnika boksita dali 175 miliona EUR«, saopštio je Kuznjecov. Prema njegovim rijeèima, ukupna nadoknada koja je isplaæena višku zaposlenih u KAP-u i Rudnicima boksita je iznosila 37,5 miliona EUR, odnosno 15,3 hiljade u prosjeku po radniku. On je naveo da En plus grupa nije dobijala od KAP-a dividende ili kamate po osnovu kredita. Iz En plus grupe su podsjetili da su 2006. godine uèestvovali na tenderu za kupovinu pljevaljske Termoelektrane (TE), ali je politièka situacija promijenjena, Skupština nije podržala tu privatizaciju. Cijena struje je nakon toga porasla sa 20 EUR po megavatu na 50 EUR u 2007. godini. “Vlada tada nije bila spremna da prodaje energetske objekte ruskim investitorima, pa ne možemo da kucamo na zatvorena vrata. Izgradnja novog bloka TE kao grinfild /greenfield/ investicija je bila tema 2006. godine, a prošle godine smo ocijenjivali moguæe varijante, ali nijesmo došli do razumijevanja i zajednièkog rješenja”, rekao je Kuznjecov. Prema rijeèima Kuznjecova, KAP sada za hiljadu kilovat sati (kWh) struje plaæa 27 do 37 EUR, u zavisnosti od kretanja cijene aluminijuma na berzi. Prije potpisivanja ugovora sa Vladom 2009. godine, cijena struje je bila 70 EUR po kWh. »Važeæi ugovor za isporuku elektriène energije se završava u martu, a bez produžetka subvencija, ako budemo plaæali za struju 70 EUR, doæi æe do ogromnih gubitaka èiju æe cijenu plaæati Vlada, akcionari i graðani«, poruèio je Kuznjecov. On je objasnio da prisustvo krupnog potrošaèa sa osnovnim optereæenjem u elektro-energetskom sistemu poveæava sigurnost sistema, pa kad ne bi bilo KAP-a, bilo bi problema na crnogorskoj elekroenergetskoj mreži. »Od 2007. godine KAP postaje nerentabilan i veæ tada je En plus grupa trebalo da zaustavi proizvodnju, ali nije zbog znaèaja koji fabrika ima za Crnu Goru«, tvrdi Kuznjecov. On je napomenuo da je En plus grupa sa Vladom 2009. godine dogovorila restrukturiranje fabrike, subvencije za elektriènu energiju, smanjenje zaposlenih i prelazak na jeftiniju sirovinu glinicu i tada je KAP poèeo ponovo da zaraðuje, ali je imao ogromna dugove, a cijena aluminijuma je pala više od dva puta. Kuznjecov je dodao da je u januaru ove godine KAP prvi put od 2008. prestao da bude nerentabilan, a trenutna cijena aluminijuma je oko 2,2 hiljade USD i fabrika može da bude konkurentna èak i u trenutno otežanim uslovima. (kraj) god/bvm