Beograd, (MINA-BUSIENSS/TANJUG) – Srbija je najveæi partner Crne Gore u izvozu i uvozu, a postoje realne moguænosti za poveæanje privredne saradnje izmeðu dvije zemlje na tržišnim principima i ekonomskim interesima, navedeno je u analizi srbijanske Privredne komore (PKS). Uoèi današnje posjete premijera Mirka Cvetkoviæa Podgorici, u analizi PKS navodi se da izmeðu vlada dvije zemlje postoji saglasnost u vezi bitnih uslova za poveæanje privredne saradnje, a to su nesmetano kretanje ljudi, robe, usluga, kapitala i informacija. Takav stav podržavaju i privrede obje države. Cvetkoviæ æe uèestvovati na otvaranja Srpsko-crnogorskog poslovnog kluba, koji æe doprinijeti povezivanju privrednika i jaèanju privredne saradnje. Ukupna robna razmjena Srbije i Crne Gore za 11 meseci ove godine iznosila je 939,1 milion USD, 5,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Suficit Srbije u robnoj razmeni iznosio je 729,9 miliona. Izvoz u Crnu Goru iznosio je 834,5 miliona USD i bilježi poveæanje od 12,7 odsto u odnosu na uporedni period. Uvoz iz Crne Gore u tom periodu je smanjen 30,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosio je 104,6 miliona USD. U ukupno ostvarenom izvozu Srbije prošle godine, Crna Gora je bila na èetvrtom mjestu. Neki od kljuènih problema u prometu na koje nailaze privrednici iz Srbije i Crne Gore su uska grla na carinskim prelazima, komplikovana i skupa procedura kod protoka robe, nepriznavanje fitosanitarnih, sanitarnih i veterinarskih dokumenata, kao i tehnièkih standarda. Ukupne investicije iz Srbije u Crnu Goru su u periodu od 2003. do sredine prošle godine iznosile 231,1 milion EUR. Zajednièki infrastrukturni projekti u koje su ukljuèene i Srbija i Crna Gora su, prije svega, rekonstrukcija železnièke pruge Beograd - Bar, proširenje i modernizacija, putni pravci koji prolaze kroz obje zemlje, zajednièki projekti u oblasti elektroprivrede. Telekom Srbija je postao treæi operator mobilne telefonije u Crnoj Gori, a u narednih sedam godina æe investirati u Crnu Goru oko 100 miliona EUR. Polovina tog iznosa namijenjena je razvoju mreže mobilne telefonije i internet tehnologije. Crna Gora ima konstantan deficit u proizvodnji elektriène energije od skoro 40 odsto, koji se pokriva uvozom i time znatno uveæava spoljnotrgovinski deficit. Zato su potrebni novi izvori elektriène energije. Sa druge strane, kako navode u PKS, Crna Gora ima veliki hidroenergetski potencijal, ali trenutna iskorišæenost je svega 20 odsto kapaciteta. Tender za velike hidroelektrane bi trebalo da bude uskoro objavljen, a planirana je izgradnja oko 30 malih hidroelektrana. “U izgledu je i izgradnja nove hidroelektrane na Moraèi, gdje bi mogli da se ukljuèe i srbijanski investitori”, zakljuèeno je u analizi PKS. (kraj) jlb