Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Steèaj u Kombinatu aluminijuma (KAP) je realna opcija, s obzirom na broj povjerilaca i dug fabrike i to je proces koji se može odigrati bez saglasnosti i kontrole Vlade, navedeno je u Informaciji o realizaciji Zakljuèaka Skupštine. Zakljuècima Skupštine Vlada je, kako se podsjeæa, obavezana da uèini sve da se ova opcija, kao neželjena, a moguæa, izbjegne. »Takoðe, treba imati u vidu posljedice do kojih može doæi realizacijom ove opcije - preostale državne garancije po automatizmu dolaze na naplatu, a država bi iznos garancija potraživala od KAP-a u steèaju. Ova potraživanja bi bila svrstana, po Zakonu o steèaju, u treæu klasu potraživanja«, navedeno je u Informaciji koja je razmtrana na današnjoj sjednici Vlade. Pojavio bi se, kako se dodaje, i problem obezbjeðenja kontinuiteta proizvodnje, a steèajni upravnik bi imao moguænost da obezbijedi njen nastavak, ali uz veliki rizik zbog nedostatka sredstava za nabavku sirovina i elektriène energije. »S obzirom na specifiènost proizvodnje koja zahtijeva kontinuitet, vrijednost KAP-a bi, u sluèaju njegovog zaustavljanja, bila znatno umanjena. Zbog visokih troškova ponovnog stavljanja u rad pogona elektrolize, nakon gašenja æelija, dodatno bi se umanjila moguænost prodaje akcija KAP-a«, smatraju u Vladi. U skladu sa Zakonom o steèaju, uvoðenjem steèaja svi radnici ostaju bez posla. Steèajni upravnik ima moguænost da u sluèaju nastavka proizvodnje angažuje potreban broj radnika. »Radnici koji ostanu bez posla æe se naæi u teškoj socijalnoj situaciji, pa bi Vlada morala da razmotri moguænost obezbijeðivanja sredstva za socijalni program. Pretpostavka je da bi taj iznos bi bio izmeðu 25 i 30 miliona EUR«, procijenili su u Vladi uz napomenu da treba imati u vidu znaèaj KAP-a za ekonomiju Crne Gore i posljedice njegovog eventualnog zaustavljanja KAP. Restrukturiranje KAP-a kroz konverziju duga fabrike u akcije i preuzimanje upravljanja druga je opcija za rješenje problema. »Treba imati u vidu da svaka varijanta preuzimanja akcija podrazumijeva rizik zaustavljanja procesa proizvodnje u KAP-u zbog problema obezbjeðenja kontinuiteta upravljanja KAP-om, koji proizilazi iz „vakuma“ koji bi nastao u situaciji kada ruski partner gubi vlasništvo nad akcijama KAP-a, a i dalje upravlja fabrikom. Nije bez znaèaja pomenuti i da bi ponovno uspostavljanje procesa proizvodnje u KAP-u zahtijevalo dodatna sredstva od najmanje 30 miliona EUR«, naveli su iz Vlade. Zbog toga Vlada, a paralelno sa procedurom preuzimanja akcija, i bez namjere da ugrozi pravo koje državi pripada po Ugovoru o poravnanju, razmatra i moguænost restrukturiranja KAP-a. Restruktururanje bi bilo sprovedno na naèin da se kompanija rastereti dugova kroz konverziju duga u akcije, koje bi, nakon dokapitalizacije koja bi uslijedila poslije konverzije duga, za rezultat imalo veæinsko vlasništvo države u KAP-u. Ova opcija bi podrazumijevala ukljuèenje svih strana u dogovor - Vladu, banke, Centralno-evropsku aluminijumsku kompaniju (CEAC), En plus grupu /EN+Group/. Pokretanje arbitražnog postupka, kao treæa opcija, kako bi se izdejstvovala odluka kojom bi se prenijele akcije CEAC-a u KAP-u i Rudnicima boksita na državu, je najmanje poželjna opcija, smatraju u Vladi, zbog oèekivanog trajanja i visokih troškova postupka. Iz Vlade podsjeæaju da Ministarstvo finansija intenzivno komunicira sa predstavnicima VTB i OTP banke o naèinu vraæanja KAP-ovih kredita za koje je garantovala država. »Meðutim, za pregovore sa bankama neophodno je imati jasnu informaciju na koji naæin æe problemi u KAP-u biti riješeni. Pregovori o preuzimanju duga uslovljeni su definisanjem vlasništva u KAP-u posebno sa aspekta èinjenice da je za finalizaciju procesa preuzimanja dugova potrebna saglasnost menadžmenta kompanije«, kažu iz Vlade. Na osnovu prethodnog iskustva kod preuzimanja kredita Dojèe /Deutsche/ banke realno je, kako dodaju, oèekivati da ruski menadžment u KAP-u neæe potpisati transakcionu dokumentaciju, tako da Vlada neæe moæi da realizujemo proces preuzimanja. »U skladu sa navedenim konstatacijama mišljenja smo da bi definisanje vlasnièkog statusa države Crne Gore u Kombinatu i preuzimanje upravljanja nad kompanijom znaèajno smanjilo rizike aktiviranja garancija«, navedeno je Informaciji. U vezi sa daljom realizacijom prava države na prenos akcija u KAP-u i Rudnicima boksita, a po osnovu ugovora o poravnanju i o prenosu akcija, u odsustvu saradnje CEAC-a u, država razmatra pokretanje arbitražnog postupka. Arbitražna klauzula Ugovora o poravnanju odreðuje da æe se svi sporovi u vezi sa tim ugovorom rješavati pred ad hoc arbitražom, sa sjedištem u Beèu na engleskom jeziku. Buduæi da je ugovorena ad hoc arbitraža, kao tijelo za imenovanje arbitara odreðen je Arbitražni sud Meðunarodne Privredne komore u Parizu. U kontekstu realizacije zakljuèaka koje je Skupština donijela 29. februara, Vlada je, u saradnji sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG) i A2A, razmatrala moguæe naèine rješenja pitanja dugoroènog snabdijevanja KAP-a elektriènom energijom, nakon što fabriku preuzme država. Prema važeæem ugovoru, obaveza EPCG da isporuèuje elektriènu energiju KAP-u istièe krajem ove godine. Pri tome, napominju iz Vlade, treba imati u vidu da dugoroèno rješenje pitanja snabdijevanja KAP-a elektriènom energijom, u postojeæim uslovima, podrazumijeva aktivno uèešæe Elektroprivrede. »Iz tog razloga, dogovoreno je da EPCG, u cilju definisanja opcije koja æe biti u najboljem interesu svih strana, analizira sve raspoložive moguænosti, a posebno opciju odvajanja Termoelektrane Pljevlja, sa odreðenim sredstvima i ugovornim odnosima, ukljuèujuæi i ugovorne odnose sa KAP-om i ostale opcije koje æe zaštiti interese EPCG i izloženost EPCG u smislu obaveza KAP-a«, navedeno je u Informaciji. Ukoliko se to pokaže kao najbolja opcija, odvajanje Termoelektrane Pljevlja bi se sprovelo u dvofaznom postupku, koji bi obuhvatio odvajanje TE, kroz postupak odvajanja uz osnivanje novog privrednog subjekta i uz prenos dogovorenih sredstva, obaveza, ugovornih odnosa i zaposlenih na novoosnovani privredni subjekt. Završetkom ove faze, struktura akcionara u novoosnovanom privrednom subjektu bila bi identièna strukturi akcionara u EPCG, odnosno država bi imala 55 odsto akcija, A2A 43,7 odsto, a ostali 1,3 odsto akcija. Ukoliko ta opcija bude odreðena kao najbolja i izvodljiva, u drugoj fazi postupka odvajanja TE, kompanija A2A bi na državu Crnu Goru prenijelasvoj udio u akcijskom kapitalu novoosnovanog privrednog subjekta, èime bi država Crna Gora postala vlasnik približno 99 odsto akcija. U zamjenu za svoj udio u novoosnovanom preduzeæu, A2A bi imao pravo da dobije približno èetiri odsto akcija države u EPCG ili novèanu kompenzaciju ekvivalentnu ovoj vrijednosti ili kombinaciju prethodne dvije moguænosti. »Važno je istaæi da bi država Crna Gora imala pravo da otkupi, za novèanu kompenzaciju ili novèani ekvivalent, udio u EPCG koji je prenijet na A2A«, tvrde iz Vlade. Ostale opcije koje æe se razmotriti podrazumijevaju prvenstveno optimizaciju potrošnje elektriène energije èime bi se obezbijedila održivost proizvodnje u KAP-u i održivost elektroenergetskog sistema Crne Gore. »U svakom sluèaju, odluka o izboru optimalne opcije biæe predmet odobrenja nadležnih organa EPCG, Skupštine i Vlade, A2A i ostalih zainteresovanih strana«, poruèili su iz Vlade. (kraj) bvm