Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada naredne godine uvešæe proporcionalnu stopu poreza na dohodak graðana ne veæu od 15 odsto, najavljeno je danas iz Ministarstva finansija. »Ukoliko budžetske prilike dozvole u smislu prihoda i rashoda i deficita, svakako da æe ta stopa biti i ispod 15 odsto. To smanjenje treba da prati i reforma poreza na dobit u smislu neoprorezivanja one koja se reinvistira«, saopštio je danas pomoænik ministra finansija Milorad Katniæ. On je uèestvujuæi na èetvrtoj meðunarodnoj konferenciji Postdiplomskih studija Preduzetnièka ekonomija podgorièkog Ekonomskog fakulteta saopštio da treba razmišljati i o izjednaèavanju stopa poreza na dohodak preduzeæa i graðana. Gradonaèelnik Podgorice Miomir Mugoša smatra da nekim opštinama treba ostaviti da sami odreðuju stope, a ne da one budu »uniformisane za sve". Uèesnici rasprave ocijenili su da treba smanjiti uèešæe javne potrošnje u budžetu sa sadašnjih 44,6 odsto na 35. Katniæ je kazao da Vlada planira smanjenje unutrašnjeg duga otplatom državnih zapisa, vraæanjem kratkoroènih kredita i stare devizne štednje. On smatra da bi trebalo preispitati moguænost ukidanja pojedinih agencija u oblasti telekomunkacija i energetike i formiranje po jedne za finansijski i sektor infrastrukture. »To podrazumijeva objedinjavanje svih funkcija. Time se ne bi samo smanjio broj zaposlenih veæ bi to vjerovatno doprinijelo donošenju kvalitetnijih odluka i boljem upravljanju, a uticalo bi i na eliminisanje pojedinih barijera kao i na ogranièavanje potrošnje i budžeta agencija«, kazao je Katniæ. Na panel diskusiji o tržištu kapitala, Jelena Janjuševiæ iz Instituta za strateške studije i prognoze je saopštila da 62,1 odsto graðana ne trguje na berzama, dok goto polovina to ne planira ni u buduænosti. Prema podacima tog Instituta, 70 odsto ispitanika još nije prodalo vauèer, uglavnom zato što oèekuju da æe cijena rasti. »To samo po sebi govori da graðani Crne Gore vjeruju u razvoj tržišta kapitala«, kazala je Janjuševiæ. Rukovodilac postdiplomskih studija Veselin Vukotiæ ocijenio je da crnogorska ekonomska misao u fazi zrele tranzicije i da je sve više propoznatljiva, ne samo u regionu. Vukotiæ je rekao da je dosadašnja izgradnja ekonomskog sistema Crne Gore bila pod praktiènim i teorijskim uticajem te crnogorske ekonomske škole. »Najkrupniji doprinos crnogorske ekonomske škole su veliki stepen otvorenosti, afimacija privatne svojine, smanjenje poreza i uvoznih ogranièenja, davanja zamaha preduzetništvu i uvoðenju eura«, rekao je on. (kraj) nus/kmh