Podgorica, (MINA) – Strategija za Jadransko-jonski makroregion, èiju izradu planiraju èlanice Jadransko-jonske inicijative (JJI), ubrzaæe put zemalja ka Evropskoj uniji (EU) i omoguæiti kandidovanje za njene fondove, poruèeno je nakon sastanka Komiteta viskokih zvaniènika JJI. Politièki direkor crnogorskog Ministarstva inostranih poslova Vesko Garèeviæ i državni sekretar MIP-a Italije Alfredo Mantika razgovarali su danas, uz uèešæe ostalih predstavnika zemalja èlanica JJI, o programu i planu aktivnosti tokom crnogorskog predsjedavanja Inicijativi. »Diskutovali smo o onome što smatramo najvažnijom aktivnošæu od danas, a to je izrada Strategije za Jadransko-jonski makroregion, kojom æemo biti u prilici da se kao region i cjelina kandidujemo za fondove EU kad za to doðe vrijeme«, kazao je Garèeviæ. On je naveo da su u narednom periodu planirane aktivnosti u oblastima koje su zajednièki interes svih zemalja regiona, poput turizma, zaštite životne sredine, transporta, pomorstva, kulture i ribarstva i ruralnog razvoja. Aktivnosti obuhvataju i saradnju meðu univerzitetima, koja je planirana od septembra. »Ideja o izradi Strategije ima dvostruki znaèaj – osim nesumnjivog ekonomskog, i politièki znaèaj za region i zemlje koje žele da budu dio EU, ona integriše region na novim osnovama, šalje poruku da je Jadransko-jonski region ekonomska, kulturna i politièka cjelina, a zemljama koje žele da budu dio EU, pruža novi mehanizam uz pomoæ koga mogu to da uèine brže«, naveo je Garèeviæ. Mantika je kazao da su predstavnici Italije, Grèke i Slovenije, kao èlanice Unije, Evropskom parlamentu veæ predstavili projekat. »Unutar same Evrope ideja o makroregiji je nova ideja, i to je prvi pokušaj da se prevaziðu nacionalne granice da se zemlje u okviru Evrope okupe oko regionalnih inicijativa«, naveo je Mantika. Prema njegovim rijeèima, prva makroregija koju je Savjet Evrope priznao je Baltièka, kojoj je i Jadranska regija slièna. On je ocijenio da ta makroregija ima važne aspekte, jer Italija, Slovenija i Grèka smatraju da ta regija veæ èini dio Evrope, kao i da ne postoji diskusija da li se EU treba proširiti i na taj dio. »Stvaranje makroregije još jedan je naèin ubrzavanja integracija ka EU«, naveo je Mantika. Kako je kazao, svi žele da BiH i Albanija doðu do vizne liberalizacije. »Nadamo se da æe to biti do kraja 2010. godine«. Mantika je kazao da se pod crnogorskim predsjedništvom može raditi u klimi u kojoj postoji sloboda kretanja. »Uz inicijative koje æe Crna Gora predstaviti, nadamo se da æemo lansirati inicijative koje æe doæi do toga da 2014. ovo bude potpuno operativna regija«, naveo je Mantika. On je kazao da to nije sluèajno izabrana godina, jer se 2013. godine završava bilans EU, i ulazi u novi period do 2019. godine. »Naš cilj je da radimo sada na tome kako bi projekti ušli u bilans od 2014. godine. Radiæemo na tome da to bude dostižan cilj«, rekao je Mantika. Garèeviæ je, odgovrajauæi na pitanje novinara kako je moguæe da se problem borbe protiv organizovanog kriminala nije našao na godišnjoj agendi, kazao da je JJI postavila prioritete u kojima je akcenat na saradnji u drugim oblastima. Prema njegovim rijeèima, ne mogu sve regionalne inicijative da rade sve, postoje one koje stavljaju akcenat na druge oblasti djelovanja, kako ne bi došlo do preklapanja. Èlanice JJI su, osim Crne Gore, Slovenije, Italije i Grèke, i Bosna i Hercegovina, Albanija, Hrvatska i Srbija. (kraj) boj/isf