Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Makroekonomski fokus privremene verzije Strategije Crne Gore za smanjenje siromaštva treba obogatiti setom povezanih i višestruko znaèajnih razvojnih ciljeva milenijuma, ocijenila je danas Mirjana Kuljak, saradnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija. »Na taj naèin dokument bi predstavljao sveobuhvatan mehanizam za ostvarivanje održivog ekonomskog razvoja Crne Gore, što su neke zemlje i uradile, naglašavajuæi samim nazivom da je rijeè o strategiji ekonomskog razvoja i smanjenja siromaštva«, kazala je Kuljak agenciji Mina-business. Razvojni ciljevi milenijuma, koje treba ostvariti do 2015. godine, nastali su kao potreba da se mjeri uspješnost ostvarivanja principa definisanih na brojnim svjetskim konferencijama i globalnim samitima tokom devedesetih godina. U septembru 2000. godine 189 zemalja prihvatilo je ove ciljeve usvajanjem Milenijumske deklaracije. Ciljevi obuhvataju osam kategorija razvrstanih u 18 zadataka, odnosno 48 pokazatelja. Najvažniji faktor ekonomskog prosperiteta zemlje, kvalitet ljudskih resursa, obuhvaæen je ciljevima koji podrazumijevaju iskorjenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, univerzalno osnovno obrazovanje, promociju jednakosti polova, manju smrtnost djece, bolje zdravlje trudnica i brobu protiv AIDS-a, malarije i zaraznih bolesti. Za održiv ekonomski razvoj važna je i zaštita životne sredine, koja je obuhvaæena sedmim ciljem, dok se osmi odnosi na globalno partnerstvo za razvoj, znaèajno za evropske i svjetske integracije. »Razvojni ciljevi milenijuma predstavljaju izazov za zemlje u razvoju, ali i za razvijene i države u tranziciji koje žele da se pridruže Evropskoj Uniji. Na primjer, za zemlje u razvoju izazovan cilj može biti da smanje broj oboljelih od AIDS-a ili prepolove broj ljudi koji žive od jednog USD dnevno, a za razvijene ostvariti odgovarajuæi stepen zaštite životne sredine«, objasnila je Kuljak. Ona smatra da bi za zemlje u tranziciji, kao što je Crna Gora, izazovan cilj mogao biti poveæanje broja žena u Parlamentu. »Ohrabrujuæi pokazatelji za Crnu Goru, mogli bi da budu oni koji se odnose na površinu pod šumom ili hidropotencijal, što iz ugla održivog ekonomskog razvoja može biti veoma obeæavajuæe«, ocijenila je Kuljak. Prema njenim rijeèima, veza izmeðu Razvojnih ciljeva milenijuma i Strategije za smanjenje siromastva, shvaæene u ekonomsko-razvojnom smislu, direktno ukazuje na znaèaj tri grupe ciljeva za održivi ekonomski razvoj i globalne integracione procese. Meðu najvažnijim zadacima kvaliteta ljudskih resursa su zdravlje, obrazovanje i uslovi stanovanja, za održivost životne sredine oèuvanje i poveæanje prirodnog bogatstva, dok je za globalno partnerstvo za razvoj bitan otvoren i regulisan trgovinski i finansijski sistem. »Ukoliko Crna Gora bude shvatila i iskoristila mehanizam Strategije za smanjenje siromaštva, koji su dizajnirali Svjetska banka i Meðunarodni monetarni fond, ovaj dokument se može koristiti za praæenje napretka u crnogorskom privrednom razvitku i integrisanju u Evropu«, smatra Kuljak. (kraj) anf/dmc