Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Posljedice grèke krize za Crnu Goru biæe stroža interpretacija kopenhaških kriterijuma, posebno onih koji govore o održivosti privredne konkurentnosti države kao èlanice zajednièkog tržišta, ocijenio je ekspert Beèkog ekonomskog Instituta, Vladimir Gligorov. On je u intervjuu Pobjedi kazao da je u poreðenju sa drugim zemljama u regionu, ekonomska situacija u Crnoj Gori u boljem stanju, ali da je potrebno mnogo razvojnih mjera kako bi se ona znaèajno poboljšala. “Povoljna okolnost je što se stvari u evropskoj privredi poboljšavaju, pa bi to moglo da pomogne i Crnoj Gori. Jedna rðava stvar sa Grèkom je ta što je ova dodatna kriza izbila u nevrijeme, naime kada se stvari konaèno kreæu nabolje u Evropskoj uniji (EU), pa i u susjedstvu”, kazao je Gligorov. Gligorov je, komentarišuæi referendum koji se danas održava u Grèkoj o ostanku u EU i da li izlazak te zemlje iz eurozone može uticati na Crnu Goru, rekao da je referendum prije svega o povjerenju grèkoj Vladi. “Ukoliko rezultat bude tijesan, bez obzira na kojoj strani æe biti veæina, vjerovatno æe doæi do prijevremenih izbora. U meðuvremenu, Grèka æe biti u stanju moritorijuma na strane dugove, uz nestašice novca, uvozne robe i sa teškocama u isplati plata i penzija”, poruèio je Gligorov. Uticaj na druge zemlje èlanice monetarne unije, kako je ocijenio, ne bi trebalo da bude previše veliki, posebno zato što æe Evropska centralna banka (ECB) intervenisati, ako je potrebno, i preko onoga što èini sada sa takozvanim kvantitativnim olakšanjima. “Svakako æe bar tehnièkim savjetima pomagati i zemljama koje nijesu èlanice monetarne unije ali koriste euro kao rezervni novac ili kao novac, što je slucaj u Crnoj Gori”, rekao je Gligorov. On je objasnio da jedino Grèka može odluèiti da napusti EU, mada je, kako je rekao, moguæe da do toga doðe de facto ako se uvedu mjere koje znaèe ogranicavanje zajednièkog tržišta. Komentarišuæi to što veæ godinama ne uspijeva da riješi krizu u sopstvenim redovima i kakav je to signal Crnoj Gori u kojoj graðani smatraju da æe ulaskom u EU bar polovina problema biti riješena, Gligorov je saopštio da bi trebalo biti naèisto šta su prednosti èlanstva, a šta uslovi da bi se one ostvarile. “Prednost su recimo trajno niži troškovi kreditiranja, ali je uslov da se ne dozvoli ni privatna niti javna prezaduženost. Da bi se ostvarila poveæana dostupnost evropskim finansijama, potrebna je makroekonomska i industrijska politika, gdje obje treba da obezbijede da strani dugovi budu održivi, što podrazumijeva trajno voðenje raèuna o konkurentnosti izvoznog sektora”, rekao je Gligorov. Crna Gora je, kako je poruèio, u boljem položaju od Grèke jer je njena privreda održiva sa specijalizacijom u uslugama, jer je rijeè o veoma maloj zemlji. (kraj) jlb