Podgorica, (MINA) – Studija praæenja uticaja na životnu sredinu u sluèaju izgradnje hidroelektrane «Buk Bijela», ne mora dati preporuku da li taj objekat treba graditi ili ne, smatraju ekološki struènjaci. Samostalni konsultanti za ekologiju Marina Markoviæ i Vaslije Buškoviæ, ukazali su kako studija treba objektivno da utvrdi i procijeni sve znaèajne uticaje projekta na životnu sredinu, obrazloži zašto je investitor odabrao odreðeno tehnièko rješenje ili predloži evenutalne mjere radi sprjeèavanja negativnih efekata. «Za Crnu Goru je važno da ta studija procijeni kako æe izgledati Tara ako doðe do gradnje Buk Bijele i kakve æe efekte potapanje dijela njenog toka imati na biljni i životinjski svijet, geologiju, hidrologiju, mikroklimu, vrijednosti nacionalnog parka ili stanovništva», kazali su Markoviæ i Buškoviæ agenciji MINA. Oni su naglasili da se mora imati u vidu da je rijeè o projektu koji je lociran u Republici Srpskoj i da æe studija o procjeni uticaja biti razmatrana od nadležnih institucija tog entiteta, pri èemu evropski propisi nalažu da se kod prekograniènih projekata omoguæi i uèešæe druge zemlje. «Ono što je trenutno nedoreèeno je da li æe i na koji naèin crnogorske institucije uèestvovati u procjeni uticaja i da li postoji dogovor Republike Srpske i Crne Gore, koja æe biti uloga crnogorskog Ministarstva u konaènoj ocjeni studije», istakli su Markoviæ i Buškoviæ. Oni smatraju da bi za izradu ovako obuhvatne studije crnogorskim institucijama i struènjacima trebala pomoæ sa strane, a neophodno je poraditi i na razvoju sopstvenih kapaciteta. Markoviæ i Buškoviæ su objasnili da je Evropski parlament prije godinu donio propis, kojim se omoguæava uèešæe javnosti u pripremi odreðenih planova i programa vezanih za životnu sredinu, kao i da se procjena uticaja obavezno radi kod donošenja investicionih odluka od strane meðunarodnih finansijskih organizacija. Pojašnjavajuæi crnogorske propise u tom smislu, oni su kazali da se kod nas ne prave razlike izmeðu projekata za koje je procjena studija obavezna i onih kod kojih se potreba izrade studije utvrðuje od sluèaja do sluèaja. «Ne pravi se razlika meðu projektima zavisno od njihove velièine ili lokacije, pa je formalno-pravno crnogorski propis strožiji od propisa u Evropskoj uniji. U praksi je meðutim nedostatak kriterijuma doveo do obesmišljavanja samog procesa», kazali su Markoviæ i Buškoviæ. Druga znaèajna slabost, prema njihovim rijeèima, vezana je za uèešæe u javnosti gdje je predviðeno da Ministarstvo može odrediti javnu raspravu za zahvate koji mogu imati znaèajan uticaj i na životnu sredinu. «Do sada javna rasprava nije organizovana za bilo koji zahvat. Javnost je bila zainteresovana za odreðene projekte, poput stovarišta cementa u Luci Zelenika ili deponije smeæa u Lovanji», kazali su oni. Markoviæ i Buškoviæ su saopštili i da kontroverze o izgradnji hidroelektrane «Buk Bijela» i znaèajan otpor crnogorske javnosti tom projektu, naglašavaju potrebu formulisanja nacionalne energetske politike u Crnoj Gori i plana korišæenja hidropotencijala. «Donošenje takve politike i njeno podvrgavanje kvalitetnoj strateškoj procjeni uticaja, sasvim sigurno bi doprinijelo usvajanju rješenja koji su na dugi rok najbolja za Crnu Goru», zakljuèili su ekološki struènjaci. (kraj) mrd/isf