Podgorica, (MINA) – Crnogorski sudski sistem prebolovao je bolesti tranzicionih sistema, dugo trajanje postupaka, neefikasnost i zaostale stare predmete, rekla je predsjednica Vrhovnog suda, Vesna Medenica, i poruèila da se moraju izboriti za bolji ekonomski status sudija. Medenica je danas predstavila diplomatskom koru Godišnji izvještaj o radu Vrhovnog i sudova u Crnoj Gori za prošlu godinu i rekla da je od 97.000 odluka koje su sudovi donijeli u prošloj godini, samo 2.500 ukinuto i vraæeno na ponovno odluèivanje. Ona je rekla da je na 97.000 odluka bilo samo 11.308 žalbi i ukinuto 22,86 odsto, što je znatno niže nego prethodne godine, za gotovo 2,5 odsto. „Crnogorski sudovi su donijeli 96.000 odluka, samo dva viša suda su u prethodnoj godini izrekla 892 godine zatvora i sve nam je to džabe, ako ne završimo tih pet spornih predmeta, oko èega je ogromna pozornost i gdje nas prati Evropska komisija“, kazala je Medenica. Svjesni toga, dodala je, dali su prioritet njihovom rješavanju. „I ako pratite dnevnu štampu, možete se upoznati sa tim da je svakodnevno glavni pretres u toku u svim tim predmetima“. „Crnogorski sudski sistem prebolovao je sve one bolesti tranzicionih sistema, a to je dugo trajanje postupaka, neefikasnost, neefektivnost, neblagovremenost izrada odluka, zaostali stari predmeti“, navela je Medenica. Kako je kazala, u otvaranje poglavlja 23 i 24 su ušli sa velikim pogodnostima. „Mi smo do tada veæ završili veliki broj starih predmeta, tako da smo unijeli samo 3.700 starih predmeta. Oni su iz godine u godinu sve manji“. „Pokušavamo da promijenimo svijest Crnogoraca, da svoje sporne odnose rješavaju alternativnim metodama, meðutim, oni oèigledno imaju povjerenje u sudstvo, èim žele da im sud i sudska presuda bude u konaènosti da su završili svoj spor“, saopštila je Medenica. Prema njenim rijeèima, to je problem kako se i na koji naèin stvara negativna percepcija. „Jer svi koji gube spor traže razlog zašto su izgubili, ne u tome što nijesu imali pravo na ono što potražuju, veæ kažu da su to izgubili ili zato što je sudstvo korumpirano, ili postoji neznanje, nespremnost, neadekvatnost pravnog pristupa njihovom pravnom problemu“, kazala je Medenica. Ona je poruèila da je najznaèajnije da poboljšaju uslove za rad. „Crnogorski sudovi nemaju adekvatne uslove, izuzev ponekih, za rad i ostvarivanje sudijske funkcije“. „Moramo se izboriti za bolji ekonomsko-finansijski status nosilaca sudijske funkcije. Sada je u proceduri usvajanje zakona o platama u javnom sektoru. Sudije su imale svoj lex specialis zakon, koji je tu oblast regulisao. Meðutim, sada je predlog da sudije više taj zakon nemaju, veæ da dijele sudbinu uposlenih u javnom sektoru“, kazala je Medenica. To je, kako smatra, veoma loše. „To je još jedan vid oduzimanja samostalnosti sudske vlasti“. „Ako nemamo finansijsku samostalnost, kako je i nemamo, ako ne možemo planove i programe da sprovedemo zato što nemamo orpedijeljena sredstva za to, ako nam se ukida zakon o platama i pokušavamo da se ujednaèimos a javnim sektorom, onda to doživljavamo kao urušavanje naše samostalnosti“, poruèila je Medenica. Šef Misije Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, Mitja Drobniè, rekao je da je došao da bi ih podržao u radu. „Jer znamo da, ako vi ne uspijete u vašim poduhvatima, proces evropske integracije Crne Gore neæe uspjeti, ali ne vidim opasnost za to“, rekao je Drobniè. On je kazao da je saglasan sa ocjenom da se vladavina prava, koja je u centru evropske integracije, ne tièe samo pravosuða. „Vladavina prava je više od toga, ali je i sastavni dio, i ako pravosuðe ne ispuni kriterijume, to æe imati negativan uticaj na proces integracije u cjelini“. „Ako nastavite proces sa uspjesima koje ste dosad postigli, siguran sam da crnogorsko sudstvo neæe biti slaba karika u pravosuðu“, rekao je Drobniè. On je, što se tièe uslova za rad sudova, kazao da razumiju te probleme i podsjetio da pomoæ kroz IPA fondove pokriva oko deset odsto troškova EU integracije. „I jasno je da Vlada mora naæi adekvatne izvore da pokrije potrebe i podržaæemo vas u tome i možete raèunati u buduænosti na pomoæ eskperata EU, ali i finansijsku pomoæ. Meðutim, glavnom dijelu finansijskih izvora potrebnih da pokrije EU integracije, treba da doprinese Vlada i drugi meðunarodni donatori“, naveo je Drobniè. Medenica je, na pitanje koliko je sluèajeva Vrhovnog suda razmatrano pred Ustavnim sudom, kazala da je u prošloj godini sedam odluka Vrhovnog suda ispitivano i da su dvije vraæene tom sudu, jer je utvrðena povreda konvencijskog prava. (kraj) boj/isf