Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Austrijska Hypo banka odobrila je zajmove od 42 miliona netransparentnoj firmi Bigova bay kako bi izgradila turistièki projekat u Crnoj Gori, èija gradnja nije poèela ni osam godina nakon isplate prve tranše kredita, pokazuje istraživanje Balkanske istraživaèke mreže (BIRN). Zvanièna dokumentacija u koju je BIRN imao uvid otkriva da je Hypo Alpe Adria, nacionalizovana pod težinom ogromnih dugova i gomilom riziènih kredita, znala da su austrijski milijarder Martin Schlaff i srpski tajkun Vojin Lazareviæ od samog poèetka bili povezani sa poslom, iako formalno nijesu imali veze sa firmom Bigova bay, prenose Vijesti. U privrednom registru kao vlasnik te kompanije navedena je firma Robert Placzek Holding, izvršni direktor je Moše Ruso, a ovlašæeni predstavnik Branka Lazareviæ. Ta firma, sa sjedištem u Kotoru, osnovana je 2006. godine, samo nekoliko mjeseci prije nego što je od austrijske Hypo banke zatražila kredit od 20 miliona EUR za kupovinu 100 hektara zemlje na rtu Trašte iznad Bigova. Hypo banka je u junu 2007. pristala da firmi pozajmi novac, uzimajuæi kao zalog zemlju koja je trebalo da bude kupljena, Lazareviæevu porodiènu kuæu od 1,4 hiljadu kvadrata u Kotoru i njegovu mjenicu. Meðutim, kako se navodi u istraživanju, veliki dio zemlje koju je firma kupila od mještana nije bio zvanièno registrovan kao zalog za kredit, a neki djelovi èak nijesu ni propisno upisani u zemljišne knjige kao prodati. Banka, koja je u meðuvremenu prodata, nacionalizovana, spasena uz pomoæ sedam milijardi EUR od austrijskih poreskih obveznika, pozvala je 2009. revizore Price Waterhouse Coopers-a (PwC) da procijene njene sve lošije finansije. Otkrivene su desetine riziènih kredita, ukljuèujuæi i one odobrene firmi Bigova bay. PwC je procijenio da je taj zajam bio pokriven zalogom od svega 8,5 miliona EUR. Dokumenta iz katastra, u koje je BIRN imao uvid, otkrivaju da je 2008. samo sedam od ukupno 100 hektara zvanièno registrovano kao obezbjeðenje za kredit. Bez obzira na to upozorenje, Hypo banka je 2013. odobrila firmi Bigova bay i drugi kredit od 22 miliona EUR, koji je bio dio kompleksnog aranžmana izmeðu firme Martina Šlafa, Robert Placek holdinga, ofšor kompanije Vojina Lazareviæa Aralsoft Limited i Hypo banke. Schlaffov Robert Placzek tada je postao zvanièni vlasnik firme, preuzimajuæi i osnovni kredit od 20 miliona i drugi od 22 miliona EUR. Drugi kredit nije smio da se koristi za izgradnju projekta, veæ za otplatu tri naizgled nepovezana kredita kod Hypo banke koja su odobrena dvijema firmama u vlasništvu Lazareviæa Navy invest i Rudnap. Za te kredite, navode u Hypo banci, postojao je rizik da neæe biti vraæeni po uslovima koje je postavila Heta Asset Resolution, kompanija osnovana da reguliše loše dugove te banke. Kao rezultat toga, dug je prenijet sa Hypo Srbija banke na Heta Asset Resolution u vlasništvu austrijskih poreskih obveznika. Portparol Hypo banke rekao je za BIRN da je osnovni kredit bio rizièan, a da je drugi zajam organizovan kako bi se poboljšao pravni položaj Heta. Lazareviæ je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a u vezi sa firmom Bigova bay. Lazareviæ je bio poslanik Narodne stranke i savjetnik tadašnjeg premijera Filipa Vujanoviæa. U odgovoru na pitanje BIRN-a zašto je banka pozajmila firmi još 22 miliona uprkos zabrinutosti oko prvog kredita, portparol Hete insistirao je na tome da je promjena vlasništva u korist Šlafa u interesu Hete i da ju je Heta i inicirala. Firmu Bigova bay registrovao je u Kotoru u maju 2006. godine biznismen iz Beèa Predrag Lupšiæ. On je u ljeto 2006. poèeo da kupuje zemljište od lokalnih vlasnika po cijeni od 25 EUR po kvadratu. U decembru 2011. Bigova bay za hiljadu EUR prodaje of šor firmi sa Kipra Aralsoft Limitedu, koju kontroliše Lazareviæ. U vrijeme kada je potpisan ugovor o kreditu iz 2013. Lazareviæ firmu prodaje Schaffu za hiljadu EUR, ali mu je dug u Hypo Srbija banci od 22 miliona u potpunosti otplaæen. Prema BIRN-u Bigova bay je do sada kupila oko 90 hektara na toj lokaciji. Šlaf 2014. nije uspio da kupi susjedno parèe zemlje, bivšu vojnu lokaciju, koje mu nedostaje, jer je ponudu odbacila tenderska komisija na èijem èelu je bio ministar turizma, Branimir Gvozdenoviæ. Vlada je krajem maja usvojila nacrt izmjena i dopuna državne i lokalne studije za prostor Bigovo - Trašte koje obuhvata lokaciju za projekat Bigova Bay. Kako je navedeno u studiji, predviðena je izgradnja dva hotela sa 551 sobom, 357 apartmana i 230 vila. U studiji je navedeno da je veæinski vlasnik zemljišta na rtu Trašte, kompanija Robert Placzek Holding iz Austrije i da je za izradu studije korišæen master plan kojeg je ona završila u martu ove godine. (kraj) sam