Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Predstavnici blokova za nezavisnu Crnu Goru i zajednièku državu nijesu se, u veèerašnjem televizijskom suoèavanju koje je bilo posveæeno ekonomiji, mogli složiti ni oko jednog od pitanja razmatranih u kontekstu moguæeg osamostaljivanja na predstojeæem referendumu. Dok je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Gordana Ðuroviæ u ime Bloka za nezavisnu Crnu Goru tvrdila da je Državna zajednica nefunkcionalna i da æe crnogorske, ali i srpske, evropske integracije biti brže u sluèaju nezavisnosti, poslanik Socijalistièke narodne partije Srðan Miliæ je optuživao Vladu da je je, umjesto puta ka Evropskoj uniji, njen glavni cilj mikrodržava. "Sama EU je rekla da politika pridruživanja prema nama ostaje identièna i da nemaju nikakav interes da dinamièno pregovaranje bude odloženo ni za Srbiju ni za Crnu Goru u sluèaju promjene instucionalnog aranžmana", kazala je Ðuroviæ u debati na Televiziji IN. Miliæ je, u ime Bloka za Državnu zajednicu, ocijenio da su njene prednosti ekonomija obima, poznato tržište, lakše alociranje resursa, deblokada sadašnje opstrukcije u sistemima zapošljavanja, obrazovanja, zdravstva saobraæaja i energetike, stabilan rast prihoda od domaæeg turizma, zajednièke investicije i smanjivanje transakcionih troškova, regionalni aspekt, garantovani razvoj i rast životnog standarda. "Nalazimo na istinskom ekonomskom raskršæu", kazao je on. "Moramo se odluèiti hoæemo li da idemo u privredni rast ili da se vraæamo u zonu zaostajanja". U Bloku za nezavisnu državu oèekuju da nakon sticanja nezavisnosti neæe biti promjena u spoljnotrgovinskom prometu sa Srbijom, a zagovornici zajednièke države tvrde suprotno, jer sve ne zavisi od Crne Gore. Pristalice nezavisnosti pri tom raèunaju da æe privrednici Srbije pritisnuti njenu vlast da im omoguæi slobodan promet. Blok za Državnu zajednicu naglašava da razmjena sa Srbijom èini èak treæinu ukupne crnogorske, a spoljnotgovinski promet sa Crnom Gorom svega 2,6 odsto srpskog. Ðuroviæ je podsjetila da Crna Gora ima znaèajno manju inflaciju, zaduženost prema inostranstvu i nezaposlenost, mnogo veæi iznos stranih investicija po stanovniku i bolji kreditni rejting. "Ne želim da gradimo našu Crnu Goru na tome da nekom bude manje dobro", rekla je ona. "Moramo da se bavimo svojim dvorištem i da imamo dobru saradnju, posebno ekonomsku i politièku, sa svim susjedima". Miliæevi argumenti su, izmeðu ostalog, bili da u Crnoj Gori industrijska proizvodnja i izvoz padaju, svega 70 hiljada zaposlenih redovno prima platu, kao i da država veæ tri godine ne uspijeva da naplati planirani prihod od akciza i ne želi da saopšti ko drži akcizna skladišta. "Šta prosjeèan graðanin osjeæa od toga što smo "kupili strateške vlasnike" za privatizovana preduzeæa", upitao je on, komentarišuæi prošlogodišnji iznos stranih investicija koje je Crna Gora privukla. Predstavnici blokova su imali potpuno suprotne poglede i na nastavak dolaska turista iz Srbije u Crnu Goru ukoliko ona postane nezavisna, koristi od uvoðenja eura, kao i Vladine prioritete u dosadašnjem voðenju ekonomske politike. Iako se jedno od pitanja na koje su Ðuroviæ i Miliæ imali po pet minuta vremena za odgovor odnosilo i na viziju platnog prometa sa Srbijom nakon referenduma ni iz jednog bloka nije saopšten njihov stav. (kraj) anfkmh