Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Država æe od Nacrta koncesionog akta za projekat izgradnje hidroelektrana na rijeci Moraèi imati interesa, smatraju predlagaèi, dok su uèesnici javne rasprave ocijenili da u tom dokumentu postoje odreðene stavke u korist buduæih koncesionara. Predstavnici Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), pitali su zašto u okviru koncesionog akta nije objavljen i Nacrt koncesionog ugovora, kao ni iznos za eksproprijaciju od 60 do 65 miliona EUR. U toj organizaciji smatraju da u koncesionom aktu postoje odreðene èinjenice koje ukazuju da nije jasno naveden interes države i poreskih obveznika od izgradnje hidrocentrala. Koordinator projekta izgradnje HE, Nikola Jablan, objasnio je da Nacrt koncesionog ugovora postoji, ali da se on kao takav ne može uvrstiti u Nacrt koncesionog akta. “Nacrt se poslije javne rasprave šalje Vladi na usvajanja, nakon èega postaje koncesioni akt i kao takav se daje kvalifikovanim ponuðaèima. Sa koncesionim ugovorom je druga stvar, on je sada u formi nacrta i takav æe biti usvojen, ali æe prije toga biti korigovan nekoliko puta”, rekao je Jablan na okruglom stolu u okviru javne rasprave o Nacrtu koncesionog akta za projekat izgradnje HE na Moraèi. On je na pitanje zašto nije naveden iznos za eksproprijaciju odgovorio da on i ne treba da bude naveden. “Iznos od 60 do 65 miliona EUR procijenjen je samo za rješenje jedan, koje stoji u koncesionom aktu, a sasvim æe drugi iznos biti ukoliko se usvoji alternativno ili drugo rješenje koje je predložila Vlada”, objasnio je Jablan. Prema njegovim rijeèima, BOT model, koji podrazumijeva da koncesionar izgradi, upravlja i na kraju preda investiciju, predviða ozbiljno djelovanje Vlade i obavezu da uèestvuje sa eksproprjacjijom zemljišta i sanacijom manastira Moraèe. “Predviðeno je da se uloženo vrati Vladi iz projektne naknade, a ne iz koncesione, što javnost èesto miješa. Projektna naknada treba da omguæi da Vlada novac koja uloži u eksproprijaciju i zaštitu manastira vrati od koncesionara”, rekao je Jablan. Ministar ekonomije, Branko Vujoviæ, smatra da postoji puna ekonomska opravdanost projekta izgradnje hidrocentala i za državu i za graðane. “Poveæao bi se bruto domaæi proizvod, zaposlenost, poèetna investicija države od 60 do 65 miliona biæe vraæena, a odreðene poslove kao što su izmještanje puteva radiæe ljudi iz Crne Gore”, objasnio je Vujoviæ. On je dodao da æe, kada hidrocentrale poènu da rade, država imati koncesionu naknadu dva odsto, a prihodovaæe i porez na dobit. “Prièa o investiciji od 600 miliona EUR dovoljno govori da postoji puna ekonomska opravdanost, kao i ekološka i energetska”, rekao je Vujoviæ. Predstavnik Mitropolije crnogorsko-primorske, Velibor Džomiæ, smatra da koncesionim aktom nijesu adekvatno zaštiæeni kulturni spomenici i da se na taj naèin ugrožava manastir Moraèa. On smatra da bi eventualnim prihvatanjem alternativnih tehnièkih rješenja moglo doæi do izmiještanja manastira, ukoliko to, kako kaže, bude zahtijevao buduæi investitor. “U spisku potrebne dokumentacije nigdje nije navedeno da se pribavlja dozvola Uprave za zaštitu kulturnih dobara, kao i saglasnost od nadležnih kulturnih institucija”, ocijenio je Džomiæ. On je dodao da Nacrt ignoriše èinjenicu da se koncesije ne mogu davati ukoliko se njima ugrožava kulturna baština, èime se, kako je naveo, investitoru daje koncesija i na manastir Moraèu. Jablan je negirao tvrdnje Džomiæa da Nacrt ugrožava manastir Moraèu i dodao da Vlada neæe dozvoliti da bilo kakvo tehnièko rješenje ugrozi manastir. „Sanacija manastira Moraèe je predviðena bez obzira na to da li æe se graditi HE ili ne i za to je predviðeno tri miliona EUR. Upravo zbog toga Nacrt koncesionog ugovora, koji je predviðen za koncesionara, ne sadrži i detalje u vezi sa manastirom koje æe raditi Vlada“ rekao je Jablan. Predstavnik nevladine organizacije Grin houm /Green home/, Darko Pajeviæ, tražio je od Glavnog grada konkretne ekonomske pokazatelje koristi i štete izgradnje hidrocentrala, jer æe, prema njegovim rijeèima, korist biti neznatna. Iz Glavnog grada su saopštili da nije raðen pojedinaèan elaborate za Podgoricu i Kolašin, kao i da Glavni grad prepoznaje interes u izgradnji hidrocentrala. Pajeviæ je pitao i po kojim æe se ekološkim kriterijumima realizatori projekta voditi kod alternativnog rješenja. „Ekološki kriterijumi su sastavni dio tenderske dokumentacije i kroz poseban dokument pod nazivom instrukcije za ponuðaèe na kome Meðunarodna finansijska korporacija (IFC) kao konsultant na projektu radi. Ti kriterijumi su usaglašeni sa regulativom“ rekao je Nikola Saporiti iz IFC-a. On je podsjetio na èinjenicu da se o uticaju na životnu sredinu buduæih brana mora govoriti u dva smisla - nizvodno i uzvodno od akumulacija. Uèesnici javne rasprave imali su primjedbe i na èinjenicu da je prvo idejno rješenje, iako nije naišlo na odobravanje javnosti, ostavljeno u Nacrtu i zatražili odgovore zašto bi neka alternativna tehnièka rješenja, koja æe predložiti investitor, biti bolja od dva koja je predložila Vlada. (kraj) jlb/bvm