Podgorica, (MINA) – Zamjenik šefa diplomatije Srbije i Crne Gore (SiCG) Igor Lukšiæ izjavio je danas da je neophodno obaviti dodatne konsultacije predstavnika država èlanica, prije konaènog odreðenja prema amerièkom zahtjevu o neizruèivanju njenih državljana Meðunarodnom kriviènom sudu (MKS). »Nema svrhe da Savjet o tome odluèuje bez prethodnih konsultacija. Neophodno je da Crna Gora i Srbija treba da usaglase stavove, a potrebne su i konsultacije sa amerièkom stranom«, rekao je Lukšiæ u intervjuu agenciji MINA. On je dodao da postoji teza da je, eventualno, moguæe da Srbija i Crna Gora ove sporazume potpišu odvojeno, ali da je ona sa aspekta Ustavne povelje problematièna. »Povelja predviða moguænost da države èlanice potpisuju meðunarodne sporazume, ali u oblastima koje nijesu nadležnost državne zajednice. Spoljna politika je, ipak, nadležnost državne zajednice«, objasnio je Lukšiæ. Prema njegovom mišljenju, teško je izvodljivo da Srbija i Crna Gora potpišu odvojene sporazume sa SAD. »Èini mi se da bi SAD radije imale usaglašen stav Srbije i Crne Gore, odnosno, ako bi došlo do potpisivanja, da to bude sporazum sa državnom zajednicom«, istakao je Lukšiæ. MINA: Šta ulazi u strukturu amerièke vojne pomoæi? LUKŠIÆ: U ovom trenutku se radi o nekoliko stotina hiljada dolara novèane i pomoæi u premošæavanju jezièkih barijera. Kljuèno pitanje, meðutim, nije trenutna vojna pomoæ, niti je kljuèni datum za SiCG 1. jul. Centralno pitanje je šta dalje. Da bi se kandidovali za buduæu amerièku vojnu pomoæ biæe potrebno pronaæi neko, za njih prihvatljivo, rješenje povodom MKS. Jedan od prioriteta SiCG je reforma bezbjednosnog sistema, modernizacija armije i standardizacija sa NATO-om, kroz program Partnerstvo za mir. Da bismo uspjeli to obaviti i stvoriti bezbjedan region, koji je investiciono atraktivan, moraæemo u reformi vojske saraðivati, prije svih, sa SAD. Zato je veoma važno sa njima održavati kvalitetnu komunikaciju i unapreðivati odnose. Ovaj sporazum treba gledati šire od konkretne vojne pomoæi u ovom trenutku i od konkretnog definisanja naše spoljno-politièke pozicije u smislu lažne dileme da li smo proemerièki ili proevropski nastrojeni. MINA: Kako bi se jedna ili druga odluka odrazile na odnose državne zajendice sa SAD, odnosno EU? LUKŠIÆ: SiCG treba da zauzme istu spoljno-politièku orjentaciju kao dio zemalja EU. Dobar je primjer Poljske, koja je potpisala sporazum sa SAD, sada kontroliše jedan reon u Iraku, a figurira kao èlanica EU. Ne radi se o voðenju proamerièke, odnosno antievropske politike, kao što se èesto spekuliše. Kroz izradu akcionog plana pokazali smo da je moguæe pomiriti održavanje dobrih odnosa sa SAD i ispunjavanje evropskih standarda i to treba i dalje da bude osnovna komponnenta spoljne politike SiCG. Nije fer da se kroz ovo pitanje male države kao što je SiCG stavljaju u procjep. Bilo bi mnogo korektnije da SAD i EU riješe pitanje MKS, koji izmeðu ostalih, nijesu ratifikovale Kina, Indija, Rusija i mnoge druge zemlje. Kad one to riješe, onda je red na male zemlje da se o tim pitanjima izjašnjavaju. MINA: Da li je italijansko pravosuðe, odnosno italijansko Ministarstvo inostranih poslova, ikada zvanièno kontaktiralo naše državne organe o istrazi protiv premijera Ðukanoviæa? LUKŠIÆ: Ne, nikada. Nemam takvu informaciju. MINA: Da li su italijanski pravosudni organi tražili izruèenje crnogorskih državljanja Baroviæa i Vujoševiæa, koji nemaju diplomatski imunitet i da li je uhapšena italijanska državljanka Dušanka Jekniæ? LUKŠIÆ: Nemam takvu informaciju. Zaista je neprijatno što se ova prièa kroz medije ponavlja svakih nekoliko mjeseci. Zato razumijem Ðukanoviæa, koji je javno pozvao sve, ukoliko imaju neke dokaze protiv njega, da ih iznesu. Tranzit cigareta kroz Crnu Goru nekoliko puta je kontrolisala specijalna komisija EU i svi njeni izvještaji su bili pozitivni. Ti poslovi su u skladu sa meðunarodnim pravom i domaæim zakonodavstvom i ne može biti govora o bilo kakvoj zloupotrebi. Dok imamo takvo viðenje, možemo samo sumnjati da se radi o spekulacijama i tendencioznim pokušajima politièkog pritiska, bez obzira što se to odvija kroz italijanski pravosudni sistem. Siguran sam da italijanska vlada ne uèestvuje u tome. Zato mislim da nikad nije bilo, niti imam takvu informaciju, zahtjeva italijanskih državnih organa da se naši državni organi angažuju. MINA: Šta sa politièkog, a šta sa sudskog stanovišta znaèi pominjanje imena visokog crnogorskog zvaniènika u ovoj aferi? LUKŠIÆ: To je politièki neprijatna èinjenica, ali Crna Gora može ponuditi pregršt argumenata zašto takva prièa u praksi ne pije vodu. Ðukanoviæ se odgovorno odnosio prema tim navodima i mislim da æe to i ubuduæe raditi, što je važno sa aspekta kredibiliteta crnogorskih institucija. Vlada Crna Gore je orjentisana na osnaživanje državnih institucija i borbu protiv organizovanog kriminala, što spada u niz kriterijuma za pridruživanje evropskim integracijama. MINA: Kako komentarišete stavove nekih ekonomista da bi Crnoj Gori bilo bolje da ne ulazi u EU? LUKŠIÆ: Stavovi ekonomista su racionalni stavovi, ali je rano i za Srbiju i za Crnu Goru da razmišljaju o èlanstvu u Uniji. Mi treba da dijelimo viziju naše buduænosti i to je u ovom trernutlku sasvim dovoljno. Ta vizija treba da podrazumijeva ispunjavanje svih uslova potrebnih da bismo se mogli uopšte kandidovati za ulazak u EU. A da li æe Crna Gora i Srbija zajedno ili odvojeno uæi u EU, zavisiæe od buduæeg referenduma. Naš zadatak u ovom trenutku je da Srbiju i Crnu Goru korak po korak prikljuèimo evropskim integracijama, a preduslov za to je jaèanje institucija, razvijanje tržišne ekonomije, vladavina prava, poštovanje ljudskih i manjinskih prava. Tek kad proðemo taj dugaèak put, moæi æemo da razgovaramo o konkretnom ulasku u EU. MINA: Dokle je stigla podjela ambasadorskih mjesta? LUKŠIÆ: Pored jednog zvaniènog sastanka, kojem su prisustvovali šef diplomatije SiCG Goran Svilanoviæ i crnogorski ministar spoljnih poslova Dragiša Burzan, bilo je i nekoliko neformalnih kontakata u kojima smo pokušavali naæi odgovarajuæe rješenje. Ono, za sada, nije u potpunosti definisano. Bilo bi neophodno da to što prije završimo i popunimo vakuum upražnjenih ambasadorskih mjesta, kako se procedura ne bi oteglo duboko u jesen. Za to bi bilo potrebno organizovati zvanièni sastanak što prije. Kad æe se održati zavisi od obaveza svih koji su ukljuèeni u taj proces. MINA: Kako komentrarišete predlog Predsjedništva Bosne i Hercegovine da SiCG i BiH imaju zajednièka diplomatska predstavništva? LUKŠIÆ: Konkretna ideja je da sa BiH dijelimo zajednièka diplomatska predstavništva, kako bi smanjili troškove. To bi bilo logièno i prirodno rješenje, o kojem treba ozbiljno razgovarati. Tako se ne bi desilo da zatvaramo neke ambasade, što nikad nije popularan potez sa aspekta odnosa prema nekoj državi. Moguæe je da æe tu ideju prihvatiti još neke zemlje u regionu. (kraj) jrb