Podgorica, (MINA) – Crna Gora posjeduje kapacitete za projekte u oblasti visokog obrazovanja, što pokazuje i èinjenica da je iskoristila novac koji joj je opredijeljen u okviru TEMPUS programa, ocijenjeno je danas na Univerzitetu Crne Gore. U Rektoratu je organizovan TEMPUS informativni dan, tokom koga su predstavljeni detalji u vezi sa novim konkursom za projekte u oblasti visokog obrazovanja tokom ove godine, za koje je opredijeljeno miliona EUR. TEMPUS je najvažniji program EK namijenjen podršci reformama u visokom obrazovanju u Crnoj Gori u okviru Instrumenta pretpristupne podrške (IPA). Rektor Univerziteta Crne Gore Predrag Miranoviæ rekao je da je u trenutku kada se Crna Gora opredijelila da krene u proces reformi visokog obrazovanja, Univerzitet Crne Gore bio jedini univerzitet i da je na njega pao najveæi teret reformi. „Reforme je u najveæem dijelu sproveo Univerzitet Crne Gore u ime, odnosno umjesto države, sopstvenim snagama“, rekao je Miranoviæ. Najveæu finansijsku podršku reformi visokog obrazovanja Univerzitet je, prema rijeèima rektora, imao preko TEMPUS programa. „Ovo je èetvrti ciklus. Ti projekti i dalje igraju veoma važnu ulogu u procesu prilagoðavanja crnogorskog sistema visokog obrazovanja evropskim standardima“, rekao je on. Miranoviæ je kazao da je Crnoj Gori osim TEMPUS programa dostupan i Erasmus mundus program u okviru koga se podržava evropska saradnju u oblasti visokog obrazovanja, kao i Erasmus mundus spoljašnjeg prozora u okviru koga se finansira razmjena studenata i nastavnog osoblja. Šef delegacije Evropske komisije Leopold Maurer ukazao je na znaèaj TEMPUS porograma u Crnoj Gori, jer su u Podgorici, trenutno, mnogi struènjaci iz Brisela. “Oni razgovaraju o liberalizaciji viznog režima, a i to je važno pitanje za akademsku zajednicu”, rekao je on. Maurer vjeruje da je moguæe prevaziæi krizu u svijetu, a da u tom smislu obrazovanje ima jako znaèajunu, ako ne kljuènu, ulogu. On je rekao da je Bolonjski proces znaèajan za reformu visokog obrazovanja i da se u tom procesu trebaju okupiti studenti, profesori i poslodavci, kao bi se kreirao pravi okvir za modernizaciju obrazovnog procesa. “I zadovoljile sve veæe potrebe modernog, rastuæeg tržišta rada i odgovorilo potrebama globalizacije i istraživanja”, dodao je on. Prema rijeèima Maurera, to je dalekosežan proces u koji je ukljuèeno 45 zemalja – 27 èlanica EU, kao i kandidati i potencijali kandidati Unije. “Cilj TEMPUS-a je izrada novih nastavnih planova i programa, formiranje pouzdanog i kvalitetnog sistema, definisanje novih vještina upravljanja i nastojanje da se partnerske zemlje otvore prema civilnom društvu”, naveo je on. TEMPUS projekti, kako je objasnio Maurer, sada idu od baze ka vrhu odnosno inicijativa za unaprjeðenje visokog obrazovanja potièe od univerziteta. “Sada je program usmjeren na izradu i izmjenu nastavnih metoda uvoðenjem metodologije koja je fokusirana na studenta i implementaciju reformi visokog obrazovanja, obrazovanju kurseva i jaèanje veze i saradnje sa industrijom”, kazao je on. Ministar prosvjete i nauke Sreten Škuletiæ rekao je da novi razvoj programa ukazuje na trendove, odnosno na ono na šta treba obratiti pažnju – reginalne projekte, tješnju saradnju univerziteta i privrede, kreiranje kurikuluma u skladu sa potrebama tržišta rada, saradnju Ministarstva prosvjete i nauke i univerziteta. “Veliko je zadovoljstvo što smo sa poèetnih 500 hiljada EUR, koliki je do 2007. godine bio budžet za TEMPUS programa za Crnu Goru, stigli do milion EUR, a ima naznaka da æe naredne godine on iznositi 1, 2 miliona”, kazao je Škuletiæ. On je objasnio da se u Crnoj Gori realizacija TEMPUS programa poklapa sa poèetkom reformi u visokom obrazuvanju i jaèanjem interesovanaj za Bolonjski proces. “Kroz dosadašnje uèešæe u TEMPUS programima fakulteti i Univerzitet Crne Gore propratili su najnovije trendove u razvoju visokog obrazovanja u zemljama Evropske unije (EU) i time podigli kvalitet svog obrazovnog i nauènog rada”, kazao je Škuletiæ. U toku treæe faze TEMPUS programa, kako je naveo, realizovana su 24 projekta – 15 zajednièkih evropskih i devet strukturnih. “Znaèajno je uèešæe Ministarstva u projektima koji su se odnosili na nacionalni okvir kvalifikacija i priznavanje diploma, kao i podršku TEMPUS programa nacionalnom timu eksperata u oblasti visokog obrazovanja”, rekao je ministar. Pream rijeèima Škuletiæa, kroz TEMPUS projekte znaèajno je osavremenjena oprema na pojedinim fakultetima - Medicinski, Ekonomski, Elektrotehnièki, Prirodno – matematièki. “Osim projekata, Crna Gora je koristila 33 stipendije za individualne mobilnosti za nastavno osoblje i studente. Dosadašnji budžet Tempus programa za Crnu Goru premašio je 3 miliona eur”, kazao je on. Tim je, kako je rekao, napravljen znaèajan iskorak ka usaglašavanju politike razvoja visokog obrazovanja u EUi sa nacionalnim konceptom visokog obrazovanja. “Crna Gora veæ nekoliko godina ostvaruje znaèajan uspjeh na skali napredovanja u implementaciji Bolonjskog procesa od kad je u septembru 2003. u toku Berlinske konferencije evropskih ministara obrazovanja, Crna Gora postala èlanica ove panevropske inicijative, èiji je krajnji cilj formiranje Jedinstvenog evropskog sistema visokog obrazovanja do 2010”, objasnio je Škuletiæ. (kraj) mil/žug