Podgorica, (MINA) – Crna Gora treba da teži smanjenju ukupne kolièine otpada koja se proizvede, ali i poveæanju procenta otpada koji se ponovo upotrebljava i reciklira, poruèeno je iz nevladine organizacije Grin houm /Green Home/. „Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom, utvrðena je obaveza da do 2020. godine najmanje 50 odsto od ukupne kolièine sakupljenog otpada bude pripremljeno za ponovnu upotrebu i reciklažu, što je u skladu sa zahtjevima Evropske unije“, saopštila je Azra Vukoviæ iz Grin houma. Kako je kazala, uspostavljanje i sprovoðenje sistema selektivnog odlaganja je zbog neozbiljnog pristupa nadležnih institucija rezultiralo sa prikljupljenih svega oko 2,6 odsto otpada, prema zvaniènim podacima, što je izuzetno mali procenat i otežavajuæa okolnost u dostizanja postavljenog cilja do 2020. godine. „Primjer Slovenije je nešto na šta se možemo ugledati obzirom da je Ljubljana u prethodnih deset godina uspjela da poveæa procenat recikliranog otpada na 61 odsto, a istovremeno smanji kolièinu deponovanog otpada na ukupno 121 kilogram po glavi stanovnika“, kaže se u saopštenju. Kako se navodi, shodno podacima Monstata, u Crnoj Gori svaki stanovnik proizvede godišnje po 532 kilograma otpada, što, dodala je Vukoviæ, predstavlja ogromnu razliku u pristupu upravljanja otpadom. „Primjer Ljubljane ukazuje da je moguæe uveæati procenat recikliranog otpada u veoma kratkom roku kada se za to obezbijede neophodni uslovi. Crna Gora treba da realizuje neophodne korake u pravcu smanjenja kolièine otpada koji se proizvodi i poveæanje procenta ponovo upotrebljenog i recikliranog materijala“, kazala je ona. Prema rijeèima Vukoviæ, opcija 3 Državnog plana upravljanja otpadom, koja podrazumijeva centralizovan sistem kroz izgradnju postrojenja za termièku obradu otpada, je jako upitno riješenje za ovu oblast u Crnoj Gori. „Oèigledno je da lokalne samouprave imaju problem sa riješavanjem pitanja upravljanja otpadom ali ponuðeno riješenje centralizovanog sistema može dovesti do novih problema“. „Osim toga što je izgradnja ovakvog postrojenja veoma skupa, operativni troškovi bi se višestruko uveæali, posebno zbog prevoza otpada do ponuðene lokacije, što bi imalo posebno veliki uticaj na one opštine koje imaju problem sa prevozom otpada na znatno manje udaljenosti“, saopštila je Vkoviæ. Kako je rekla, potencijalna izgradnja postrojenja za termièku obradu otpada imala bi jako negativan efekat sa aspekta svijesti graðana o potrebi smanjenja kolièine otpada koja se proizvodi kao i potrebi selektivnog odvajanja otpada i njegove reciklaže. „U ovom sluèaju realizacija ideje, ali i obaveze da se 50 odsto otpada reciklira bi bila apsolutno nemoguæa. Na ovaj naèin bi se ušlo u dugoroèni krug poveæane proizvodnje otpada koji bi služio za spaljivanje, koji bi osim gore navedenog imao jako negativne posledice po životnu sredinu“, navela je Vukoviæ. Kako je kazala, spaljivanje otpada proizvodi mnogo toksiènih materija koje su štetne po ljudsko zdravlje, a èak 25 odsto preostalog pepela i šljake treba deponovati. „Izostalo bi jaèanje svijesti o potrebi smanjenja kolièine otpada, izostala bi reciklaža i Crna Gora bi nesumnjivo konstantno „spaljivala“ resurse koje bi mogla imati od sekundranih sirovina kada bi se odluèila za jedini pravi put a to je put smanjanja kolièine otpada koja završava na deponijama i u spalionicama i put reciklaže“, kaže se u saopštenju. Vukoviæ navodi da u procesu planiranja upravljanja otpadom u Crnoj Gori treba staviti akcenat na izgradnju postrojenja koja æe omoguæiti reciklažu makar u procentu koji je veæ sada definisan u Zakonu o upravljanju otpadom, „ali težiti i veæim procenatima reciklaže, što predstavlja jedinu održivu opciju koja æe donijeti više zelenih radnih mjesta i smanjiti kolièinu otpada“. (kraj) boj