Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Tržišna kapitalizacija crnogorskih privatizacionih fondova na kraju septembra iznosila je oko 277,33 miliona EUR, 90 odsto više nego krajem prošle godine. Njihov nominalni kapital trenutno iznosi 700 miliona EUR, nešto manje od polovine prošlogodišnjeg bruto domaæeg proizvoda Crne Gore. Investicioni fondovi u Crnoj Gori su osnovani u procesu masovne vauèerske ptrivatizacije (MVP), u decembru 2001. godine. U Crnoj Gori posluje šest investicionih fondova - HLT, Euro fond, Atlas Mont, Trend, Moneta i MIG. U prvoj fazi, nakon masovne vauèerske privatizacije, fondovi su poslovali kao privatizacioni, a kasnije privatizaciono-investicioni. Tokom prošle godine veæina ih se transformisala u fondove zajednièkog ulaganja. »U odnosu na period nakon MVP, kada je na berzama trgovano samo najlikvidnijim hartijama od vrijednosti, danas se trguje svim preduzeæima iz portfelja fondova. To je još jedan njihov doprinos stvaranju neophodnih preduslova za funkcionisanju tržišta kapitala u Crnoj Gori«, ocijenjeno je u dokumentu Investicioni fondovi i tržište kapitala Udruženja banaka i drugih finansijskih institucija Privredne komore. Na osnovu informacija sa crnogorskih berzi, kako je navedeno, zbog razlièitih kompanija koje se kotiraju na jednoj ili drugoj berzi, nije bilo moguæe precizno odrediti ukupnu tržišnu kapitalizaciju preduzeæa u Crnoj Gori. Uz pretpostavku da prosjeèna berzanska kapitalizacija svih emitenata iznosi 2,01 milijardu EUR, zakljuèuje se da je uèešæe investicionih fondova u njoj na kraju septembra oko 13,7 odsto. Od ukupnog broja transakcija, realizovanih na crnogorskim berzama prošle godine, 45,8 odsto se odnosilo na fondove. U tom periodu uèešæe vrijednosti trgovine akcijama fondova u ukupnoj na berzama bilo je 9,5 odsto. Ovi odnosi su se promijenili veæ tokom prvih pet mjeseci ove godine, tako da se èak 19,2 odsto vrijednosti svih trgovina na berzama odnosilo na akcije fondova. U istom periodu je uèešæe broja transakcija fodnovima iznosilo 50,5 odsto ukupnog broja. Fondovi, kako je ocijenjeno, imaju znaèajnu ulogu i u pogledu razvoja korporativnog upravljanja i uèestvuju u upravljanju velikim sistemima kao što su Elektroprivreda Crne Gore, Željeznica, Luka Bar, Budvanska rivijera. Na kraju septembra ove godine Moneta je imala akcije u 93 preduzeæa, MIG u 48, Trend u 47, Atlas Mont u 20, Euro fond u 18 i HLT u 16. Ukupan broj akcionara u svim fondovima na kraju MVP iznosio je oko 240 hiljada, dok ih je sada oko 142,6 hiljada, što znaèi da je njih oko 40,5 odsto prodalo akcije za prethodne tri godine, što je imalo poseban uticaj na berzanski promet. (kraj) bvm