Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Daliborka Uljareviæ, Stevo Muk i Goran Ðuroviæ traže da Regulatorna agencija za energetiku (RAE) što prije organizuje javnu raspravu o predlozima regulatornog prihoda Elektroprivrede (EPCG) i Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), na koje su dostavili primjedbe. Oni smatraju da je organizovanje javne rasprave o predlozima regulatornog prihoda za EPCG i CGES, koje je RAE objavila prošle sedmice, neophodno jer se radi o važnim i dugoroènim odlukama. »Neopravdano je da se i dalje prihvataju enormni troškovi Direkcije EPCG, makar i manji od zahtijevanih. Nejasno je da li RAE uopšte procjenjuje troškove Direkcije ili ih odobrava po automatizmu«, naveli su Uljareviæ, Muk i Ðuroviæ. Oni su dodali i da nije obrazloženo o kakvim se investicijama radi, na osnovu èega je procijenjeno da su one stvarno neophodne i kako mogu toliko da utièu na iznose amortizacije, s obzirom na to da radi o stopama od 30 ili više procenata. »Kada je u pitanju povrat na sredstva, pogrešno je obraèunavati povrat na bilo koja sredstva osim na neto vrijednost trajnih osnovnih sredstava. Naroèito je pogrešno obraèunavati povrat na radni kapital u iznosu osmine ukupnog godišnjeg prihoda EPCG, jer se uopšte ne radi o kapitalu u vlasništvu Javnog snabdjevaèa«, kazali su Uljareviæ, Muk i Ðuroviæ. Oni su saopštili da se radi o sredstvima koja na putu od kupaca do drugih djelova elektroenergetske kompanije samo prolaze preko raèuna Javnog snabdjevaèa, zbog èega se ne mogu smatrati njegovim kapitalom. Uljareviæ, Muk i Ðuroviæ tvrde i da su na osnovu Izvještaja o analizi dokumentacije za Operatora distributivnog sistema uoèili da se troškovi rezervnih djelova i usluga treæih lica odreðuju na osnovu odobrenih za prošlu godinu, iako oni smatraju da bi trebalo uzeti u obzir troškove koji su stvarno ostvareni u prethodnom perodu. »Neprihvatljivo je odobravanje troškova usluga treæih lica samo na osnovu prethodno odobrenih, a da se ne obavi kontrola njihove opravdanosti. Neprihvatljivo je i odobravanje troškova matiène kompanije, bez kontrole njenog rada i ocjene opravdanost«, rekli su Uljareviæ, Muk i Ðuroviæ. Oni su naveli da su uvjereni da je pogrešan obraèun povrata na sredstva u iznosu osmine ukupnih troškova poslovanja, jer je to veæ obraèunato kod javnog snabdjevaèa. »Smatramo i da nije prihvatljivo da se ponovo obraèunavaju bilo koje razlike osim onih iz posljednjeg regulatornog perioda«, poruèili su Uljareviæ, Muk i Ðuroviæ. (kraj) nar