Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Transparentnost je jedan od osnovnih elemenata finansijskog zdravlja sistema i njegove fiskalne održivosti, koju Vlada nastoji da unaprijedi u najznaèajnijem segmentu rada odnosno oblasti planiranja i trošenja novca poreskih obveznika, saopštio je ministar finansija Radoje Žugiæ. Žugiæ je na konferenciji pod nazivom E-transparentnost u regionu, koju je organizovao Centar za demokratsku tranziciju (CDT), rekao da je od ogromnog znaèaja da graðani razumiju ukupan budžetski proces kao i sve faktore koji utièu na izradu, planiranje, usvajanje i izvršenje budžeta, kako bi se mogli kvalitetno ukljuèiti u proces konsultacija prilikom njegove izrade i usvajanja. „Ministarstvo finansija na svojoj internet stranici objavljuje mjeseène i kvartalne izvještaje o ostvarenim prihodima, rashodima, javnom dugu, depozitima i svim ostalim bitnim elementima javne potrošnje“, rekao je Žugiæ. Konferencija je organizovana u sklopu regionalnog projekta Upotreba novih tehnologija u promociji transparentnosti vlade koju CDT sprovodi zajedno sa tri partnerske organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Makedonije. Žugiæ je na prvom panelu pod nazivom Transparentnost planiranja i trošenja sredstava institucija, saopštio da bi u interesu svake Vlade trebalo da bude obezbjeðenje instrumenata koji æe graðanima i organizacijama civilnog sektora omoguæiti da se advekatno ukljuèe u proces konsultacija i kreiranja javnih politika. „Vlada je posveæena kreiranju novih elektronskih registara sistema i postupaka registracija. Vlada je pokrenula i on line platformu za elektronske peticije i glas graðana putem koje graðani mogu da pokreæu i potpisuju elektronske peticije iz nadležnisti rada same Vlade“, rekao je Žugiæ. Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica podsjetio je na rezultate istraživanja iz novembra prošle godine, prema kojima je crnogorska Vlada bila najtransparentnija od èetiri države u regionu. „Lošiji dio prièe je da je i pored tako dobro regionalnog rezultata Vlada imala samo polovinu informacija koje je trebalo u tom trenutku da se nalaze na web sajtovima. Slièna situacija je i sa crnogorskim ministarstvima koja su takoðe ostvarila najbolji reuzultat, ali su na web sajtovima imali samo 40 odsto potrebnih informacija“, dodao je Koprivica. On je saopštio da su nakon tog istraživanja pozvali ministarstva kako bi zajedno pokušali da poboljšaju stanje. „Par ministarstava je prihvatilo naš poziv i znatno smo popravili stanje. Izuzetno kvalitetan posao su odradila ministarstva rada i socijalnog staranja i saobraæaja i pomorstva“, rekao je Koprivica. Crna Gora je, kako je kazao, najgori rezultat imala u oblasti budžetske transparentnosti. „U novembru nijedno ministartvo na svom web sajtu nije imalo godišnji budžet niti bilo kakva objašnjenja o naèinu kako se troše sredstva. Od novembra do sada ta situacija se promijenila. Takoðe nijedno ministarstvo na web sajtu nije imalo završni raèun za posljednje tri godine“, saopštio je Koprivica. Žugiæ, èije je Ministarstvo u više istraživanja bilo najtransparentnije u Crnoj Gori i regionu, kazao je da pružanje sirovih podataka èesto nije razumljivo i korisno javnosti koja možda nije u dovoljnoj mjeri struèna za oblast budžeta. „Stoga smo odluèili da idemo korak dalje i da graðanima na bliži i razumljiviji naèin predstavimo budžetske podatke i olakšamo njihovo korišæenje. Jedan od naèina je pružanje preglednije slike takozvanom vizuelizacijom podataka odnosno njihovo grafièko predstavljanje“, kazao je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, Ministarstvo finansija je razvilo ideju predstavljanja godišnjeg budžeta na vizuelno razumljiv i mnogo jednostavniji naèin u vidu interaktivne mape postavljene na sajtu. „Na taj naèin æemo graðanima omoguæiti jednostavniji i brži pristup kljuènim informaicjama o finansijskim aktivnostima države“, smatra Žugiæ. Èlan Odbora za ekonomiju, finansije i budžet iz Pozitivne Crne Gore, Mladen Bojaniæ ocijenio je da je kod prve faze, odnosno pripreme i koncipiranja budžeta, stanje trenutno loše, u smislu da poslanici skoro da nemaju uvid u samu pripremu i koncipiranje budžeta za narednu godinu. „To dobijemo prilièno kasno. Sam predlog budžeta dobije se krajem novembra, pa se druga faza, odnosno njegovo usvajanja, svede na puko izglasavanje. Treæa faza, izvršenje budžeta, je nešto što mi kao poslanici jako slabo možemo da ispratimo“, naveo je Bojaniæ. Kod revizije i kontrole, odnosno èetvrte faze, poslanici, kako je dodao, imaju ogromnu pomoæ Državne revizorske institucije (DRI). „Jako bi nam bilo problematièno da ispratimo budžet, a da nemamo izvještaj DRI“, rekao je Bojaniæ. Prema njegovim rijeèima, problematièni su i budžeti opština, gdje je slika, kako je kazao, prilièno mutna. Bojaniæ je podsjetio da je prošle godine problem bilo i plaæanje 100 miliona EUR garancija Kombinatu aluminijuma (KAP), nakon èega je trudom Ministarstva i Poreske uprave (PU) naplaæeno nekih 100 miliona prihoda više nego što je planirano. „Oni su meðutim nadomjestili tih 100 miliona EUR garancija KAP-a i meni je nejasno zašto nije bilo rebalansa budžeta“, rekao je Bojaniæ. Žugiæ je objasnio da je prema postojeæem okviru, rebalans mogao da se uradi. „Krenuli smo na tom kursu ali bez dovoljno prohodnosti u parlamentu. Povukao sam rebalans na matiènom odboru i potpuno otvoreno pièam, mogli smo da ne platimo garanciju, ali bi posljedice bile troškovi arbitraže i kamata, kao i razni drugi negativni efekti“, naveo je Žugiæ. On smatra da je kljuèna tema kada je u pitanju rasprava o budžetu pitanje budžetskog kalendara. „Uvijek nedostaje vremena i u pripremi i u samoj fazi usvajanja budžeta. Imate danas situaciju da za isti posao imate dvostruke nivoe zarada. Nedopustivo je da država koja je osnivaè agencija i regulatora ima drastièno niže zarade u odnosu na primanja u njima“, zaljuèio je Žugiæ. CDT je na konferenciji podijelio i publikaciju pod nazivom Upotreba novih tehnologija u promociji transparentnosti vlade, koja u stvari predstavlja finalni izvještaj monitoringa u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i BiH o tome koliko institucije koriste nove tehnologije za predstavljanje svog rada. Cilje projeka je da doprinese otvorenosti institucija, vlada i ministarstava, kroz kreiranje kompetitivnog okruženja i smjernica za zajednièki napredak. Nakon održavanja prvog panela u Podgorici, prisutni su, putem prenosa, uživo mogli pratiti panele u Srbiji, Makedoniji i BiH. (kraj) jlb/bvm