Podgorica, (MINA) – Crna Gora je u fazi integracija u kojoj je potrebno donijeti najvažnije strateške odluke u sektoru upravljanja otpadom, a trenutna situacija nije obeæavajuæa, poruèio je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Podgorici, Mitja Drobniè. On je saopštio da se otpad danas sve više prepoznaje kao resurs i da je deponovanje poslednja opcija. U EU se, kako je rekao, danas reciklira 42 odsto otpada, a trenutno se razmatraju ciljevi da taj broj dostigne 70 odsto do 2030. godine. „Crna Gora se nalazi u fazi procesa integracija u kojoj moraju da se donesu najbitnije strateške odluke u sektoru upravljanja otpadom. S druge strane, trenutna situacija u Crnoj Gori nije obeæavajuæa. Svjedoci smo da širom Crne Gore postoje brojne divlje deponije, koje predstavljaju rizik po zdravlje i životnu sredinu“, upozorio je Drobniè. On je na konferenciji za novinare, rekao da su jedan od najskorijih primjera Vasove vode u Beranama. „Nažalost, ovaj sluèaj nije izolovan. Svjesni smo èinjenice da bi privremena rješenja mogla biti potrebna, meðutim, ona ostaju privremena i ne rješavaju problem na duže staze“, rekao je on. Drobniè je poruèio da bi Crna Gora trebalo da osmisli politiku upravljanja otpadom koja najbolje odgovara potrebama zemlje. Kako je rekao, Crna Gora treba da završi zakonodavbni otpad u ovoj oblasti i da poène sa izgradnjom infrastrukture i razvijanjem sistema odvojenog prikupljanja otpada. „Uloga lokalnih zajednica i javnih komunalnih institucija od kljuènog je znaèaja za ovaj proces. Uz prave privredne podsticaje, ovo se uglavnom može postoæi kroz privatne investicije, bez optereæivanja državnog budžeta“, kazao je Drobniè. Kako je naveo, treba podsticati upotrebu javno-privatnih inicijativa, u skladu sa hijerarhijom otpada i ponovno korišæenje, reciklaža i kompostiranje treba da postanu glavni ciljevi Crne Gore. Državna sekretarka u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Daliborka Pejoviæ, kazala je da joj se èini da su dosad olako shvatili svoje administrativne uloge u kreiranju politika i odgovornostima koje s tim u vezi preuzimaju. „I da je došlo krajnje vrijeme da podnesemo teret odgovornosti za ono što u proteklom periodu nijesmo uspjeli da uradimo na kvalitetan naèin“. Ona je saopštila da su od 13 opština dobili lokalne planove upravljanja otpadom, ali da, nažalost, od osam opština još nijesu. „Što znaèi da bi Vlada trebalo da povede raèuna da, kroz opomene ili na neki drugi naèin, i ostale lokalne samouprave natjera da poštuju svoje zakonske obaveze“. Ona je kazala da se, prema evidencijama Ministarstva, zasad na sanitarnim deponijama odlaže 128.051 tona komunalnog otpada, što je 58,78 odsto od ukupno stvorenog. „Na privremenim odlagalištima, dosad je odloženo 4.998 tona, odnosno 2,29 odsto. Nažalost, na divljim odlagalištima, odlaže se blizu 36 odsto otpada, ili skoro 80 hiljada tona, i što je najgore ne znamo gdje se nalaze nepoznate lokacije gdje se bace tone otpada“, rekla je Pejoviæ. Ona je poruèila da moraju pojaèati sistem nadzora i naæi najbolje zakonske mehanizme da kontrolišu rad komunalnih inspekcija i dobiju konaène efekte tih kontrola. Ona je podsjetila da na sjeveru nema sistema za upravljanje otpadom i da je sa predstavnicima lokalnih samouprava dogovoreno formiranje regionalnih preduzeæa. „Tu vrstu moguænosti, nažalost, lokalne samouprave dosad nijesu koristile, svaka je za sebe kreirala politiku upravljanja otpadom, dosta disperzivno, nepotrebno optereæivala sopstvene budžete kupovinom oprema koje nijesu završavale posao“, navela je Pejoviæ. Kad je u pitanju selekcija, Pejoviæ je saopštila da se organizovana selekcija otpada danas dešava samo u tri opštine – Podgorici, Herceg Novom i Kotoru i da je selektirano samo 2,66 odsto od ukupnih kolièina otpada koje se stvore u Crnoj Gori. Taj procenat, kako je dodala, može se poveæati na 4,86 odsto, a uzimajuæi u obzir domaæinstva koji to rade samoinicijativno, može se reæi da je Crna Gora došla do oko deset odsto selektiranog otpada, što je, ocijenila je, užasno malo i poražavajuæe u odnosu na evropske okvire. Prema rijeèima Pejoviæ, imperativ je da do 2020. godine taj procenat podignu na 50 odsto. Ona je poruèila da se mora pooštriti politika kažnjavanja i da to više nije floskula ili demagogija. Pejoviæ je poruèila da je od 2008. do 2013. godine dosad ukupno u oblasti upravljanja otpadom realizovano 45,3 miliona EUR, a da æe za ukupnu relaizaciju državnog plana upravljanja otpadom, onako kako je dosad definisn, biti potrebno 90 miliona EUR. Kako je rekla, imaju na umu smjernice Evropske komisije, a to je da se ne zanose projekcijama o sedam regionalnih centara za deponovanje i preglomaznom i nepotrebnom infrastrukturom. „Da ne upošljavamo radnu snagu u sistemima koji æe vrlo brzo postati nerentabilni, nego da povedemo raèuna da u Crnoj Gori projektujemo eventualno još jednu deponiju, najvjerovatnije za sjevcer pored sotojeæe dvije u Baru i Podgorici i da, zavisno od kolièine proizvedenog otpada, poštujuæi principe reciklaže, to postrojenje bude kompatiiblno sa preporukama EU, a koje svakako nijesu spalionice“, navela je Pejoviæ. Ona je rekla da odluka o lokaciji za opasni otpad nije donijeta i da je samo bila predmet razmatranja, a sve to pod uslovom da se opasan otpad ne može izvesti iz Crne Gore. Pejoviæ je rekla da su zadovoljni što je oko 40 hiljada tona u 2013. godini veæ izvezeno iz Crne Gore. Ona je saopštila i da su shvatili da se ozbiljno dovodi u pitanje koncept decentralizacije. „Koncept moguæe centralizacije biæe koncept koji æemo zajedno sa ekspertima EU kandidovati tokom javne rasprave o državnom planu upravljanja otpadom, kako bi testirali postoji li raspoloženje da se u ovoj oblasti problemi rješavaju na taj naèin“, rekla je Pejoviæ. Ona je saopštila da ih èekaju tri kapitalna dokumenta za naredni petogodišnji, odnosno desetogodišnji period. „Jer je naša obaveza da veæ sada radimo na strateškom dokumentu u politici upravljanja otpadom do 2030, što smo krenuli da radimo, ne teoretski, kako je to nažalost dosad bio sluèaj, nego tako što æemo na konkretnim dokumentima doæi do najboljeg puta kako treba da izgleda strategija kao krovni dokument“, kazala je Pejoviæ. Kako je navela, radi se intenzivno na izmjenama zakona, a treæe i kljuèno što treba donijeti je državni plan upravljanja otpadom 2015-2021. (kraj) boj/žug