Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Željezara Tosèelik Nikšiæ, prema rijeèima predstavnika poslovodstva, poštuje sve zakone vezano za bezbjednost i sigurnost na radu, redovno isplaæuje zarade i poreske obaveze, dok iz sindikata tvrde da su uslovi rada veoma loši, a oprema zastarjela. Izvršni direktor željezare Tosèelik, Guray Guzeler, kazao je na kontrolnom saslušanju na skupštinskom Odboru za zdravstvo, rad i socijalno staranje, da u kompaniji poštuju sve zakone koji se odnose na bezbjednost zaposlenih na radnim mjestima i zaštitu životne sredine. “U 2010. godini bilo je 47 povreda, u 2011. je bilo 35, u 2012. je bilo 19, u 2013. bilo ih je 16, u prošloj godini sedam, a u ovoj pet povreda”, precizirao je Guzeler. On je na kontrolnom saslušanju, koje je organizovano povodom aktuelne situacije u nikšiækoj Željezari Tosèelik i sve èešæih povreda radnika, kazao da od 2012. godine, od kada je turska kompanija preuzela nikšiæku Željezaru, usluge vezano za zaštitu na radu pruža eksterna kompanija. “U 2012. godini na dan 18. jun zaposlenih je bilo ukupno 267. Taj broj je danas 334. U decembru i januaru smo imali oko 20 zaposlenih koji su odsutni zbog bolovanja i zbog toga je bilo prekovremnih sati u Èelièani”, rekao je Guzeler. On je dodao da je poslovodstvu najbitniji onaj zaposleni u Èelièani koji može da doðe ”èistog uma” i potpuno koncentrisan za poslove. Guzeler tvrdi da sa sindikatom imaju korektan odnos. Komnetarišuæi eventualno postojanje mobinga, on je rekao da ljudi koji ga piznaju znaju da je prilièno zahtjevan i fokusiran na to da stvari idu naprijed. “Nikada se, meðutim, ne igram sa hljebom, odnosno egzistencijom zaposlenih”, poruèio je Guzeler. Odbor æe zakljuèke o kontrolnom saslušanju donijeti nakon što njegovi èlanovi dostave svoje predloge. Predstavnik Sindikata Tošèelika, Pero Kadoviæ, saopštio je da radnici imaju dobar odnos sa poslodavcem, da su plate redovne i da se ulaže u modernizaciju, ali da su više puta ukazivali da je orpema stara i da mladi radnici rade na teškim poslovima duže nego što je propisano. “Uslovi za rad su veoma loši, oprema je zastarjela, kranovi ruinirani, a ljudi rade prekovremeno”, tvrdi Kadoviæ. On je rekao da radnici ne traže nikakve povlastice, veæ samo da se zakoni poštuju. Poslanik Demokratskog fronta (DF), Janko Vuèiniæ, na èiji je predlog organizovano kontrolno saslušanje, saopštio je da radnici rade u teškim uslovima i do 16 sati, da trpe mobing i da im se prijeti otkazima. On smatra da je zaèuðujuæe što se u periodu od kada je turski investitor kupio nikšiæku Željezaru, desio toliki broj teških povreda. Vuèiniæ je dodao i da je poslovoða u Željezari dobio upozorenje pred otkaz samo zato što je saopštio da su uslovi u kojima radnici rade teški i neizdrživi. “Ako je turski investitor kupio Željezaru ne može da smatra da je kupio i radnike da bi ih mogao eksploatisati kao ta postrojenja”, rekao je Vuèiniæ. On je pitao da li Željezara uplaæuje sve dažbine državi, ukljuèujuæi poreze i doprionose. Guzeler je odgovorio da je, kada su u pitanju porezi i doprinosi, porez na imovinu i ostali porezi, samo u 2012. godini plaæeno 733 hiljade EUR. “U 2013. godini smo za poreze i doprinose uplatili 739,8 hijada EUR, a sveukupno u toj godini 890 hiljada EUR. U prošloj godini za poreze i doprinose zaposlenih smo uplatili 687,3 hiljada EUR, a sveukupno sa ostalim porezima 833,98 hiljada EUR”, precizirao je Guzeler. On je dodao da su u ovoj godini platili poreze i doprinose zaposlenih, koji iznose 87,98 hiljada EUR. “Sve do danas, uzimajuæi u obzir sva plaæanja koja smo imali, Tosèelik je isplatio 55 miliona EUR, a 35 miliona EUR je uplaæeno ovdje u Crnoj Gori”, kazao je Guzeler. Direktor Poreske uprave (PU), Milan Lakiæeviæ, saopštio je da se, kada je u pitanju Željezara Tosèelik, radi o urednom poreskom obvezniku. “Prema evidenciji PU na 24. februar ove godine Tosèelik nema neizmirenih poreskih obaveza. Posljednji izvještaj o obraèunatim i plaæenim porezima i doprinosima predat je zakljuèno sa decembrom prošle godine”, rekao je Lakiæeviæ. Prema evidenciji PU, kako je dodao, posljednja izmirena zarada sa plaæenim porezima i doprinosima je za decembar prošle godine. Lakiæeviæ je naveo da je kompanija, u toku 2013. i prošle godine, plaæala odreðene javne prihode i to u 2013. u ukupnom iznosu od 953 hiljade EUR, a u prošloj godini 630,3 hiljada EUR. “Tosèelik ima iskazani kredit po osnovu poreza na dodatu vrijednost (PDV) u 2013. godini u iznosu od 3,7 miliona EUR, a u prošloj godini u iznosu od 1,9 miliona EUR”, kazao je Lakiæeviæ. Prema evidenciji PU na 24. februar ove godine u kompaniji je zaposleno 316 radnika. “Prema našim podacima, prosjeène zarade u 2013. godini u bruto iznosu su 653 EUR, a u prošloj 715,7 EUR”, precizirao je Lakiæeviæ. Glavni inspektor rada, Angelina Meðedoviæ, saopštila je da Inspekcija rada nije obilazila nikšiæku Željezaru Tošèelik. “Tosèelik kao firmu nijesmo obilazili možda i zato što je bilo diskontinuiteta u njihovom radu, a vladalo je i opšte mišljenje da je to firma gdje se redovno primaju zarade, uplaæuju doprinosi i plaæa prekovremeni rad”, rekla je Meðedoviæ. Ona je navela da je primat u radu inspekcije rad po inicijativama, jer se kroz njih, kako je dodala, ukazuje na one poslodavce kod kojih ima problema. “Upravo zbog ovoga nijesmo obraæali posebno pažnju na Tosèelik, jer nije bilo inicijativa kjoje su ukazivale na odreðene nepravilnosti u toj firmi. Nije bila nijedna jedina inicijativa, ni pojedinaèna, ni od sindikata”, kazala je Meðedoviæ. Ona smatra da je tih inicijativa trebalo da bude, ako veæ postoje nepravilnosti. “Sindikat je trebalo da se stavi u zaštitu zaposlnih i da to sugeriše Inspekciji rada kroz odreðenu inicijativu. Nije bila inicijativa i upravo zato ni mi nijesmo imali nadzora kod ove firme”, objasnila je Meðedoviæ. Prema njenim rijeèima, Inspekcija rada je prošle godine obavila skoro 12 hiljada inspekcijskih nadzora, a oko tri hiljade iz dijela zaštite na radu. “Mi smo tek iz medija, nakon posljednje povrede koja je zadesila jednog radnika Željezare, saznali da postoji nezadovoljstvo i mobing kroz razne oblike i da je prekovremeni rad prekomjerno izražen, iako se plaæa”, navela je Meðedoviæ. Ministar rada i socijalnog staranja, Predrag Boškoviæ, saopštio je da tema današnjeg saslušanja nije iz domena Zakona o radu, veæ Zakona o zaštiti zdravlja na radu. Crna Gora je, kako je rekao, po ocjenama meðunarodnih organizacija, prepoznata kao država koja u regionu možda najbolje štiti radna prava i odnose u tripartinom dijalogu. “Ovakvi i slièni tragièni incidenti ne mogu ugroziti taj ostavreni tripartitni dijalog”, rekao je Boškoviæ. On je podsjetio da je više puta u posljednje dvije godine imao razgovore sa sadašnjim i bivšim zaposlenim u Željezari i da su više puta pokazivali zadovoljstvo sadašnjim poslodavcem. “Uvijek smo dobijali spremnost Tosèelika da izaðe u susret zahtjevima radnika po svim pitanjima”, kazao je Boškoviæ. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Srðan Periæ, rekao je da, iako je sprovedeno tri hiljade inspekcijskih nadzora iz oblasti zaštite na radu, nijedna se nije odnosila na Željezaru. “Prosto je nevjerovatno da Inspekcija rada barem jednom mjeseèno ne obiðe Kombinat aluminijuma (KAP) i Željezaru”, naveo je Periæ. Meðedoviæ je saopštila da se fokusiraju na subjekte gdje su evidentirani problem i da imaju svega devet inspektora zaštite na radu i 23 inspektora iz oblasti radnih odnosa. Glavni inspektor zaštite na radu, Zlatko Popoviæ, kazao je da bi se u prošloj i ovoj godini, ukljuèujuæi i smrtne sluèajeve u Željezari, povrede desile i da su bile ispunjene sve mjere zaštite na radu. “Mjere zaštite nijesu bile uzrok povreðivanja”, saopštio je Popoviæ. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zorica Kovaèeviæ, pitala je predstavnika poslovodstva da li su preduzeli sve mjere zaštite na radu u cilju smanjenja broja povreda. Posanik Demokratskog fronta (DF), Emilo Labudoviæ, kazao je da ga brine odbijanje svih da preuzmu bilo kakvu odgovornost, i poslovodstva i Ministarstva i sindikata i Inspekcije rada. “Ovdje nije rijeè o prekovremenom, nego o prekomjernom radu. Nedopustivo je da se u tim pogonima radi prekovremeno”, zakljuèio je Labudoviæ. Odbor je na kontrolno saslušanje pozvao i Vrhovnog državnog tužioca Crne Gore, Ivicu Stankoviæa i direktora Instituta za javno zdavlje Crne Gore, Bobana Mugošu, ali se nijesu odazvali zbog ranije preuzetih obaveza. (kraj) jlb/nar