Beograd, (MINA) - Predsjednici udruženja boraca ratova koji su se devedesetih vodili na podruèju bivše Jugoslavije, iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske nijesu danas potpisali „Povelju o ratu i miru“, iako je to bilo najavljeno. Kako prenose beogradski mediji, sporno je bilo to što se u povelji spominju termini „genocid“ i „agresija“. Predsjednici organizacija, koji tvrde da okupljaju oko 1,5 miliona boraca sa podruèja bivše Jugoslavije, prvo su saopštili da je usaglašeno „99,99 odsto“ stavova i da povelja nije potpisana jer su u pitanju „sitnice“ i „štamparske greške“. Nedoumice je, meðutim, otklonio predstavnik crnogorskog Udruženja boraca rata 1990. godine Radan Nikoliæ priznanjem da je on nije htio da potpiše povelju u kojoj se spominju genocid i agresija jer to tek treba da utvrde struènjaci i sudovi. Navodi se da je Mehmed Šišiæ tražio je da ta formulacija ostane i najavljeno potpisivanje povelje je propalo. Ratni veterani koji su se nekad gledali preko nišana, a koji kažu da su danas prijatelji, obeæali su da æe usaglasiti stavove i da æe povelja biti potpisana. Kljuèni cilj „Povelje o ratu i miru“, koja je dio projekta „Istinom u buduænost“, jeste da se ratni sukobi na ovim prostorima više nikad ne ponove. Zanimljivo je da veterani, ovaj put prijateljski i u šali, i dalje jedni druge nazivaju „ustašama“, „èetnicima“ i „balijama“. To što juèe nisu postigli sporazum, nije ih mnogo pogodilo pa su ljudi koji su pre desetak godina pucali jedni na druge poslije konferencije za novinare zajedno otišli na piæe. (kraj) isf