Berane, (MINA-BUSINESS) – Fabrika papira Beranka trebalo bi da bude privatizovana ove godine, ukoliko bude uspješan tender, koji æe biti zatvoren 12. januara. Izvršni direktor fabrike Miliæ Joksimoviæ oèekuje da æe kompanija dobiti novog vlasnika. «Daj Bože da teneder uspije i Beranka bude prodata, jer je to jedino dobro rješenje za fabriku», rekao je Joksimoviæ agenciji Mina-business. Vlasnik Beranke, Skupština opštine, odluèila je da proda veæinski paket akcija jer smatra da bi pokretanje proizvodnje u toj kompaniji uticalo na oživljavanje dijela ostalih preduzeæa u Beranama. «Oživljavanje Beranke uticalo bi i na mnoga preduzeæa u reprolancu, a Opština bi od poreza na plate u privredi prihodovala 500 hiljada EUR godišnje. To bi bio jedan od njenih osnovnih prihoda», kazao je Joksimoviæ. Beranka trenutno može da proizvede 12 do 15 hiljada tona papira, od 40 do 130 grama po kubnom metru. «Beranka je jedina fabrika papira u državnoj zajednici pa i šire koja proizvodi fine grafièke papire», pojasnio je Joksimoviæ. On tvrdi da bi kupovina još jedne papir mašine omoguæila poveæanje proizvodnje na 32 hiljade tona godišnje, i to papira od 40 do 280 grama, kao i upošljavanje veæeg broja radnika, sa sadašnjih 200 na oko 300. «Za proizvodnju od samo deset hiljada tona godišnje bilo bi potrebno 15 hiljada tona uglja, i to bi bila šansa i za rudnik», objasnio je Joksimoviæ. Prema njegovom mišljenju šansu bi dobili i Transportno i Šumsko preduzeæe. «Samo za prevoz deset hiljada tona gotovih prizvoda, koliko bi trebalo kamionskih tura? Koliko za sirovinu? Koliko za ugalj?», zapitao se Joksimoviæ. Beranka je, kao nova kompanija, nastala 1996. godine nakon segmentacije bivše Fabrike celuloze i papira, kao velikog socijalistièkog privrednog giganta koji je zapošljavao blizu dvije hiljade ljudi. Fabrika je zbog enormnih gubitaka zatvorena 1989. godine, nakon dvije skupe rekonstrukcije i u trenutku kada su kanadski struènjaci, završavali plan za njen oporavak koji je predviðao da može optimalno da radi sa 800 radnika. Njena imovina je prema tada važeæim zakonima pripala Skupštini Opštine. Za proteklih sedam, osam godina Fabrika papira radila je samo tri, èetiri, koristeæi pola kapaciteta. Joksimoviæ je rekao da je Beranka optereæena znaèajnim dugovanjima na osnovu gubitaka, plata, raèuna za struju i telefona. «Od privatnika kome bude prodata fabrika se oèekuje da pokrene i proširi proizvodnju, i da u nju investira. To ne smije biti prodaja samo radi prodaje jer se time ništa ne bi postiglo», upozorio je Joksimoviæ, podsjeæajuæi da je imovina Beranke procijenjena na pet miliona EUR. Za kupovinu Beranke ranije su bili zainteresovani, zajedno, beogradski Simeks i slovenaèki Grafolit. Oni su u toku ljeta i posjetili fabriku. Skupština opštine je sa predstavnicima tih preduzeæa o prodaji Beranke razgovarala cijele prošle godine. (kraj) tuf/kmh