Podgorica, (MINA) – Razvodi u Crnoj Gori uèestali su u posljednjoj deceniji, a praksa pokazuje da se supružnici razovde najèešæe nakon druge ili treæe godine od zakljuèenja braka, kazala je advokat Ivana Jonèiæ. Prema preliminarnim podacima Zavoda za statistiku (MONSTAT), prošle godine razvedeno je 437 brakova, od èega najviše u Podgorici 136, a najmanje na Žabljaku. „Nakon Podgorice najviše razvoda bilo je u Baru i Herceg Novom – 45, zatim u Nikšiæu 33 i opštini Rožaje gdje je ih bilo 32“, saopšteno je iz MONSTATA agenciji MINA. Jonèiæ je kazala da je, kada je u pitanju sudska praksa u Crnoj Gori, jedan od razloga za razvod loša komunikacija meðu braènim partnerima. „Nekada supružnici ne uspiju da ostvare prihvatljiv nivo zdrave komunikacije što znaèi da su u brak ušli bez tog preduslova za kvalitetan zajednièki život. U nekim sluèajevima se dobra komunikacija naruši vremenom, a nekada potpuno nestane“, rekla je ona agenciji MINA. Prema rijeèima Jonèiæ, i nevjera je èest razlog da supružnik zatraži razvod. „Isto tako, supružnik koji je poèinio prevaru, a ima ozbiljne namjere da sa novim partnerom zapoène zajednicu života, uglavnom predlaže da se brak u kojem je sporazumno razvede“, rekla je Jonèiæ. Ona je dodala da je i nasilje u porodici jedan od motiva za prekid braka, kao i da se na taj korak najèešæe odluèuju žene. „Njihov osnovni motiv je da se od nasilja zaštite djeca koja su roðena u braku“, navela je Jonèiæ. Prema njenim rijeèima, intezivni ekonomski problemi „troše sve ono što je lijepo u braku“. „Žene se osjeæaju zapostavljenijim u odnosu na ostale žene, misle da im je brakom oduzeto nešto što bi imale sa drugim muškarcem, doživljaju supruga nesposobnim da se brine o njima i porodici i nerijetko ga svakodnevno omalovažavaju“, kazala je Jonèiæ. To, kako je dodala, vremenom dovodi do poremeæenosti u odnosima supružnika, što za rezultat ima podnošenje tužbe nekog od njih. Jonèiæ je rekla da se u praksi kao razlozi za prekid braka navode i razlièit karakter partnera, intelektualni i obrazovni nivo supružnika. Ona je navela da do razvoda dolazi nakon druge ili treæe godine zajednièkog života. „Praksa je pokazala da se, posljednjih deset godina, mladi braèni partneri samo par godina nakon što dobiju potpmstvo odluèuju na razvod. To je najèešæe druga ili treæa godina nakon zakljuèenja braka”, precizirala je Jonèiæ. Moderno doba pokazuje, kako je dodala, da se krize najèešæe javljaju brzo nakon što partneri shvate šta podrazumijevaju prava i obaveze braènih partnera. Jonèiæ je ukazala i da braène krize èesto nastaju i nakon sedme ili osme godine braka, što rezultira tužbom ili sporazumnim razvodom, ali da se nerijetko dešava da se brakovi razvode i nakon deset, 15 godina. Razvodi su najèešæi u Glavnom gradu. „Možemo reæi da je u Podgorici došlo do trenda porasta razvoda brakova pa se broj razvedenih kreæe od 100 do 160 tokom godine“, kazala je ona. U ostalim opštinama, dodala je Jonèiæ, iako uèestao, razvod braka nije izražen kao u Podgorici. „Prema zvaniènim dokumentima nadležnih organa u Crnoj Gori od sto zakljuèenih brakova dvanaest bude okonèano razvodom“, ukazala je Jonèiæ. Ona je rekla da postupak za razvod braka ima drugaèiji tok zavisno od toga da li meðu supružnicima postoji braèni spor odnosno da li se brakorazvodni postupak pokreæe sporazumno ili tužbom. „Ne može se uopšteno govoriti o prosjeku trajanja brakorazvodne parnice“, kazala je Jonèiæ. Prema njenim rijeèima, èesto se dešava da partneri tokom parnice odluèe da spasu brak. „Procjenjuje se da èak u 30 odsto sluèajeva braèni drugovi predomisle i povuku tužbu“, kazala je ona. Jonèiæ je dodala da je uvoðenjem institucije posrednika- medijatora, koji pokušava da supružnike podsjeti zbog èega su se odluèili na brak, crnogorsko društvo dalo svoj doprinos u pokušaju èuvanja temeljnih institucija društva. (kraj) brv/mib