Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Zaduživanje Vlade kod Kredit Svis /Credit Swiss/ i drugih banaka je, prema ocjeni poslanika opozicionih partija, neodgovorno i bez srategije vraæanja, dok vlast smatra da su uslovi kreditiranja bili povoljni. Poslanici opozicionih partija su prilikom rasprave o Interpelaciji za pretresanje rada Vlade u vezi sa odlukom o zaduživanju kod Kredit Svis banke za iznos od 150 miliona EUR, koja je danas završena u parlamentu, uglavnom tražili objašnjenje naèina na koji æe taj kredit biti vraæen. Poslanici opozicionih partija - Nove srpske demokratije, Socijalistièke narodne partije (SNP) i Pokreta za promjene (PzP), njih 27, koji su podnijeli Interpelaciju tražiæe i da se glasa o nepovjerenju Vladi. Poslanik Nove, Strahinja Bulajiæ, je u ime predlagaèa saopštio da je skupštinska rasprava potvrdila opravdanost podnošenja Interpelacije za pretresanje rada Vlade, kao i da dio parlamentarne veæine ima slièni ili identièno mišljenje o ekonomskoj situaciji u Crnoj Gori. »Htjeli smo da pokažemo da je politika koju Vlada vodi promašena, zbog èega ona treba da ode. Ako ni zbog èega drugog, onda zbog naše djece«, poruèio je Bulajiæ. On smatra da se iz krize ne može izaæi poveæavanjem nameta za graðane, veæ da su neophodne promjene i novi ljudi na vlasti. Poslanik Pokreta za promjene (PzP), Nebojša Medojeviæ, smatra da država ne bi smjela da se zadužuje ili daje garancije za spašavanje privatnih preduzeæa kao što su Prva banka Crne Gore, nikšiæka Željezara ili Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP). Neophodno je, prema njegovim rijeèima, ulaganje u domaæu proizvodnju i otvaranje novih radnjih mjesta, jer je kljuèni problem crnogorske ekonomije u njenoj strukturi. »Crnogorska ekonomija je narkonomija, jer je ušla u zonu zavisnosti od staranih investicija«, kazao je Medojeviæ. On je podsjetio i da Crna Gora nije na pravi naèin iskoristila investicioni bum od prije par godina, zbog èega su se investitori povukli, a Vladi preostala moguænost da se zadužuje po ekstremnim kamatama. »Nijesmo imali odgovarajuæu agregatnu ponudu u vrijeme najveeg investicionog buma, tako da je njegov najveæi dio otišao u uvoz i u odliv«, kazao je Medojeviæ i dodao da je neodgovorno to što ništa nije uraðeno na zaštiti države prilikom odobravanja garancija za kredite privatnim firmama. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, saopštio je da kreditni aranžman kod Kredit Svis banke nije jeftin i podsjetio na postojeæe garancije, kao i dugove privrede, preduzeæa i opština. »Moguæe je novo zaduženje, samo je pitanje pod kojim uslovima i kod kojih banaka. Ostaje nam pesimizam da Vlada neæe moæi da se izbori sa osnovim obavezama, zbog èega je potrebno postaviti pizanje povjernja«, naveo je Damjanoviæ. Veselin Bakiæ iz SNP-a smatra da je rast državnog duga od 100 odsto alarmantan, a garancije za kredite privatnih preduzeæa veoma riziène, zbog èega je krajnje vrijeme za ozbiljnu raspravu o prekomjernom i ubrzanom zaduživanju Crne Gore. »Ukoliko se svemu tome dodaju unutrašnji i dugovi opština i javnih preduzeæa, onda je stanje veoma teško, a Vlada nema viziju za izlazak iz takve situacije«, poruèio je Bakiæ. Vlada, prema njegovim rijeèima, kroz nova zaduženja kratkoroèno rješava probleme koji se uglavnom odnose na izmirenje ranijih dugova, dok novac od kredita neæe uložiti u razvojne projekte. »Kredit kod Kredit Svis banke je samo dolivanje ulja na vatru«, ocijenio je Bakiæ. Crnoj Gori je, kako tvrdi, neophodno angažovanje struènih ljudi, koji bi predložili konkretne mjere za rješavanje postojeæe situacije. Poslanik PzP-a, Branko Raduloviæ, oèekuje još jedan rebalans budžeta, dok Goran Daniloviæ iz Nove srpske demokratije smatra da æe Vlada zakljuèiti aranžman sa Meðunarodnim monetarnim fondom (MMF), za šta joj je neophodan novi èetvorogodišnji mandat. »Kako æemo vraæati dugove, kad smo sve prodali. Hoæemo da razvijamo turizam i poljoprivredu, a sve smo uništili. Naš dug i pad nijesu konaèni. Srljamo dalje i ne znamo gdje æemo završiti«, poruèio je Daniloviæ. On smatra da su Crnoj Gori neophodni ozbiljni rezovi i puno rada, kako bi se stanje popravilo. »Šta smo god da smo uradili, pomnožite sa onim što smo upropastili i vidjeæete gdje smo«, saopštio je Daniloviæ. Poslanik Nove, Radojica Živkoviæ, kazao je da predstavnici vladajuæe koalicije praktièno nijesu osporili ništa od navedenog u Interpelaciji, ali ni objasnili na koji naèin æe biti vraæen kredit kod Kredit Svis banke. »Raèuni se prije ili kasnije moraju platiti. Ovom Interpelacijom želimo da osporimo nekom da posjeduje cijelu Crnu Goru«, poruèio je Živkoviæ. On smatra da je postojeæe stanje posljedica neznanja i nesposobnosti ljudi na vlasti, koji su novac od kredita koristili uglavnom za plaæanje troškova, a vrlo malo uložili u kapitalne projekte. »Napravili ste nekoliko zgrada i mostova, malo uložili u infrastrukturu i to je to. Uglavnom, uraðeno je daleko manje nego što ste obeæali«, kazao je Živkoviæ. Poslanik SNP-a, Dragoslav Šæekiæ, pitao je za koje projekte æe biti iskorišæen novac od kredita. »Ovo nije zaduženje koji æe nam obezbijdeiti dodatnu vrijednost, veæ se na taj naèin obezbjeðuju monopoli. Zadužuje se onaj koji nema rješenja i ne proizvodi novu vrijednost«, kazao je Šæekiæ. On je ocijenio i da situacija u privredi, na temeljima neoliberalne ekonomije, nikad nije bila lošija, dok su graðani žiranti koji æe plaæati neznanje i neodgovornost ljudi na vlasti. »Ne znam kako se može govoriti da je postojeæe stanje u ekonomiji dobro i da je Crna Gora lideri«, rekao je Šæekiæ. Slaven Radunoviæ iz Nove srpske demokratije tvrdi da se Vlada zadužuje po veoma nepovoljnim uslovima kako bi plaæala dugove privatnih preduzeæa, dok poslanik PzP-a Zarija Pejoviæ smatra da se vlast nije na adekvatan naèin pozabavila kreditom, niti je saopštila strategiju vraæanja duga. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehoviæ, naveo je da je èinjenica da je rast zaduživanja zabilježen u posljednjih šest godina zabrinjavajuæi, ali i da je kljuèni problem pitanje namjene novca za koji se Vlada zadužuje. »To se uglavnom koristi za pokriæe tekuæih rashoda, dok je kapitalni budžet u konstantnom padu, što ne valja«, saopštio je Šehoviæ i dodao da je situacija složena. On je kazao da je predložena Interpelacija dobrodošla za razmjenu mišljenja, ali i da u prièi o kreditnom zaduženju kod Kredit Svis banke nema prostora za kritiku. »Treba imati na umu da kamatna stopa iznosi oko osam odsto, dok bi nas euroobveznice koštale 9,5 odsto. Ne smije se zanemariti ni èinjenica da se Vlada, prije aranžmana sa Kredit Svisom, obratila dvjema renomiranim bankama, koje su ponudile kredite po stopi veæoj od deset odsto«, rekao je Šehoviæ. Poslanik Bošnjaèke stranke, Kemal Purišiæ, smatra da je neposredni povod i trenutak za podnošenje Interpelacije èudan, s obzirom da se o tom pitanju raspravljalo više puta. »S ovom temom se malo zakasnilo, a iz postojeæe situacije je moguæe izaæi samo uz voðenje aktivne privredne politike. Neophodno je usmjeriti aktivnositi posebno prema sjeveru, gdje postoje resursi koji èame«, naveo je Purišiæ. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jeliæ, saopštio da su uslovi kreditnih aranžmana sa pojedinim bankama bili veoma nepovoljni zbog visoke kamate, od emitovanja euroobveznica se odustalo jer bi kamatna stopa bila veæa od 9,5 odsto. On tvrdi da je zaduživanje kod Kredit Svis banke povoljno, kao i da æe dio od 52 miliona od ukupno 150 miliona EUR biti iskorišæen za refinansiranje ranijeg kredita kod Kredit Svis banke. »Zaduženje kod kredit Svisa æe državni dug poveæati oko 98 miliona EUR. Državni dug je, meðutim, znaèajno ispod prosjeka u EU i kreæe se u okviru mastriških kriterijuma«, naveo je Jeliæ. On je podsjetio i da je crnogorski privredni sistem mali i osjetljiv na dešavanja u okruženju, zbog èega je neophodno povesti raèuna o poveæanju budžetskoh prihoda u cilju obezbjeðenja ekonomskog rasta. Ministar finansija, Milorad Katniæ, smatra da opoziciona slika dešavanja u crnogorskoj ekonomiji nije u potpunosti realna, kao i da je Crna Gora jedna od država koje bilježe veæi relativni rast od evropskog prosjeka. Rast bruto domaæeg proizvoda (BDP) je u 2010. godini je bio 2,5 odsto, u prošloj preko dva odsto, dok se u ovoj, takoðe, oèekuje porast. »Naravno da nijesmo zadovoljni. Neophodno je da rast bude bliži potencijalnom, od oko pet odsto, èemu težimo, a za to je neophodno više rada i štednje«, kazao je Katniæ. Vlada, prema njegovim rijeèima, namjerava da održi javni dug na nivou koji neæe ugroziti ekonomiju, kako bi ga zatim postepeno spuštala. On smatra i da bi idelano kada bi se obezbijedio veæi fiskalni prostor. »Moramo se složiti da je dinamika javnog duga negativna. Radimo na tome da zadržimo javni dug na granici koja neæe ugroziti našu ekonomiju, a cilj je da on padne sa 50 odsto na 45 odsto BDP-a«, saopštio je Katniæ. On je podsjetio da je budžetom za ovu godinu predviðeno zaduženje od 308 miliona EUR, od èega bi se 70 odnosilo na kapitalne projekte, a preostalih 240 miliona na otplatu kredita. »Stari dugovi se moraju vraæati. Tu mislim na 240 miliona EUR starih dugova«, saopštio je Katniæ. On je dodao i da visina javnog duga od 45 odsto BDP-a predstavlja dobar rezultat u poreðenju sa drugim zemljama, s obzirom na to da je njegov prosjek u EU iznosio 81 odsto, a u eurozoni 85 odsto. Katniæ smatra i da Crna Gora ne bi dobila preporuku za otpoèinjanje pregovora o pridruživanju EU da su istinite ocjene opozicionih poslanika da je Vlada neodgovorna i nestruèna. »Da je to istina, Crna Gora se ne bi mogla prikljuèiti ni Svjetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), niti bi mogla samostalno voditi fiskalnu i monetarnu politiku«, rekao je Katniæ. On tvrdi da je Vlada u periodu krize uradila mnogo na oèuvanju monetarne stabilnosti, kao i da je predložila teške strukturne reforme u dijelu penzionog sistema i dijela državne administracije. »U Vladi ne dijelimo pesimizam, veæ brige i probleme kako da na bazi politika koje vodimo poveæamo broj zaposlenih, poboljšamo životni standard i obuzdamo rast javnog duga«, kazao je Katniæ. On je dodao i da je davanje garancija svedeno na minimum, zbog èega je smanjen rizik poveæanja javnog duga. »Radimo temeljno i posveæeno. Vjerujemo da postoji perspektiva kako bi se poveæao standard graðana«, zakljuèio je Katniæ. (kraj) nar/sam/jlb