Sarajevo, (MINA-BUSINESS) - Bosna i Hercegovina (BiH) je, sa južnom Crnom Gorom i sjevernom Albanijom, najperspektivnija naftno-gasna provincija od Urala do Sjevernog mora, tvrde struènjaci. Meðutim, ta tvrdnja, kao i saznanja amerièkih istražitelja, nijesu nikada i zvanièno potvrðena, piše beogradska Politika. Zapoèeti proces istraživanja prekinula su ratna zbivanja u BiH, èime je izgubljena i šansa za eventualnu moguænost eksploatacije nafte, èija je vrijednost procenjena na nekoliko desetina milijardi USD. Rezultati istraživanja, koje je na prostorima BiH prije dvadesetak godina obavljala amerièka kompanija Amoko potvrdili su da u toj zemlji postoje perspektivna ležišta nafte i plina. Kompanija je ponudila i ugovor na 40 godina koji zbog izbijanja rata nikada nije potpisan. Pažnju amerièkih struènjaka posebno je privlaèilo podruèje sjeverne Bosne - Šamac, Orašje, Tuzla i Lopare na kojem, prema njihovoj procjeni, postoje rezerve nafte od èak 50 miliona tona. Istraživano je i podruèje Hercegovine i utvrðeno da i Hercegovina, kao i sjeverna Bosna, „leži” na nafti. Prièu o naftonosnim poljima i njihovoj eksploataciji aktuelizovala je nedavna posjeta premijera Republike Srpske Milorada Dodika Rusiji, tokom koje je on najavio da æe dvije ruske kompanije poèeti da istražuju nalazišta nafte i plina u Republici Srpskoj. Profesor Rudarskog fakulteta u Prijedoru i savjetnik za koncesije RS, Ranko Cvijiæ, kao i njegov kolega Abdulah Bašiæ, profesor i dekan Rudarsko-geološko-graðevinskog fakulteta u Tuzli, apsolutno su svjesni vrijednosti naftonosnih polja i znaèaja njihove eksploatacije u buduænosti, ali i problema koji davno zapoèetu prièu vraæa, takoreæi, na poèetak. Istovremeno je prebacuje u domen politike kojoj zajednièki dogovor, kad je u pitanju BiH, nije ona bolja strana. Kamen spoticanja je entitetska linija koja „presijeca” neka od ispitanih ležišta nafte, pa tako jedan dio pripada Republici Srpskoj, a drugi Federaciji BiH, ili je u „vlasništvu” dva kantona. Cvijiæ smatra da je ovo specifièna situacija u kojoj bi se malo kome isplatilo da radi ako nema koncesiju na cjelokupnu kolièinu nafte. „Bitno je da se zapoèeta istraživanja nastave, a ukoliko politièari ne postignu dogovor u vezi sa ležištima koja se protežu duž entitetskih granica u tom sluèaju æe svaki entitet raditi za sebe”, kaže Cvijiæ. On podsjeæa da u Dejtonskom mirovnom sporazumu stoji da su entiteti iskljuèivi titulari mineralnih resursa i shodno tome nadležna ministarstva, odnosno vlade RS i FBiH mogu na svom prostoru dati rješenja i potpisati ugovore za istraživanja, odnosno korišæenja mineralnih resursa, pa i nafte i plina. Bašiæ, takoðe, smatra da nema rješavanja problema ležišta nafte podijeljenih administrativnom granicom bez obostrane saglasnosti do koje æe, procjenjuje, teško doæi. On iskljuèuje moguænost bilo kakvog privatnog aranžmana i napominje da meðunarodne organizacije, koje bi ušle u istraživanje, odnosno koncesione odnose, zahtijevaju da imaju garanciju države, a ne entiteta, ili kantona, zbog èega bi, kako smatra, trebalo mijenjati postojeæe zakonske propise. Komentarišuæi spekulacije da objektivno postoji moguænost da s jedne strane entitetske linije istražuju Rusi, a s druge Amerikanci, Bašiæ kaže da hipotetièki to nije nemoguæe. „Oni mogu raditi pojedinaèno, na odreðenom polju koje pripada entitetu, ili kantonu, ali bez prelaska linije, jer u suprotnom nastaje problem”, zakljuèuje Bašiæ. (kraj) bvm