Podgorica, (MINA) – Centar za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO) definisao je pet kljuènih izazova na koje, kako smatraju, treba odgovoriti do oktobra u okviru saradnje institucija sistema i civilnog sektora, u cilju ispunjavanja preporuka iz Mišljenja Evropske komisije (EK). CRNVO je, analizirajuæi Akcioni plan za praæenje sprovoðenja preporuka iz Mišljenja EK, utvrdio da je neophodna jaèa saradnja NVO i Skupštine, normativno ureðenje uèešæa civilnog društva u kreiranju i primjeni javnih politika, kvalitetna analiza finansiranja NVO iz javnih fondova, kao i kofinansiranje iz fondova Evropske unije. Izvršni direktor CRNVO Ana Novakoviæ kazala je da je jedan od izazova u saradnji institucija i civilnog sektora veæa otvorenost Skupštine Crne Gore za komentare i sugestije NVO i upotreba znanja i ekspertize koja je perlamentu na raspolaganju. »Ukljuèivanje pojedinaca, eksperata, kao i predstavnika NVO koje su dugogodišnjim radom ostvarile zavidan nivo ekspertize može samo pomoæi skupštinskim odborima u razmatranju javnih politika i doprinijeti boljim i kvalitetnijim rješenjima«, smatra Novakoviæ. Iz CRNVO preporuèuju da se adekvatno koriste postojeæi mehanizmi koji mogu znaèajno pomoæi jaèanju zakonodavne i kontrolne uloge Skupštine. »Na taj naèin doprinosi se i veæoj transparentnosti rada Skupštine, a posebno jaèanju povjerenja graðanaj u tu instituciju«, navela je Novakoviæ na konfereniji za novinare. Ona je ukazala da je neophodno i da Skupština i NVO potpišu sporazum o saradnji, i oèekuje, da æe kako je i predviðeno, taj dokument biti potpisan u prvom kvartalu ove godine. Novakoviæ je navela da je neophodno normativno urediti uèešæe civilnog društva u kreiranju i primjeni javnih politika. U tom smislu, kako je kazala, neophodno je što prije realizovati Strategiju saradnje NVO i Vlade, odnosno aktivnosti iz Akcionog plana koji prati taj dokument. Strategija saradnje Vlade i NVO, kako je objasnila, predviða obrazovanje mješovite radne grupe za normativno ureðivanje pitanje informisanja, konsultovanja i uèešæa NVO u kreiranju javnih politika. CRNVO realizuje projekat »Aktivno uèešæe civilnog društva u kreiranju javnih politika«, koji kofinansira EK, a cilj je kreiranje akta koji æe ta pitanaj definisati. »Do oktobra treba oèekivati da Vlada usvoji taj dokument i konaèno normativno uredi uèešæe civilnog društva i procesu kreiranaj i primjene javnih politika«, kazala je Novakoviæ. Kada je u pitanju finansiranje NVO iz javnih fondova, ona smatra da je potrebna sveobuhvatna analiza tog stanja. »Aniliza treba da sa ekspertskog nivoa precizno definiše javne fondove iz kojih se opredjeljuje novac za projekte NVO i taèan iznos, kako bi se stalo na kraj sa nagaðanjima o tome«, rekla je Novakoviæ. Ona je kazala da je to kompleksan zadatak, ali vjeruje da do oktobra taj posao može biti završen. »To je osnova jaèanja transparentnosti finansiranja NVO, a stanje u toj oblasti je trenutno loše«, dodala je Novakoviæ. U CRNVO smatraju da, kada je u pitanju kofinansiranje projekata iz fondova EU, treba definisati modele koji æe doprinijeti kvalitetnom korišæenju tog novca i realizaciji projekata od javnog interesa. Oni ocjenjuju da znaèajan novac iz evropskih fondova zaobilazi Crnu Goru jer Vlada nema razvijen model za kofinansiranje projekata od javnog interesa. »CRNVO æe tokom javne rasprave predložiti i unaprjeðenje Akcionog plana u oblastima u kojima ima višegodišnje iskustvo – reforma državne uprave i lokalna samouprava«, najavila je Novakoviæ. U CRNVO vjeruju da je pravi trenutak za intenzivniju saradnju NVO i institucija sistema. »Rano je dati procjenu da je promjena odnosno dolazak novog premijera indikator da æe ta saradnja biti bolja«, kazala je Novakoviæ. Ona je kazala da Igor Lukšiæ ima možda izazovniji zadatak – realizaciju Akcionog plana, koja, kako smatra, nije moguæa bez NVO. Novakoviæ je ponovila da crnogorske NVO posjeduju dovoljnu ekspertizu u odreðenim oblastima i smatra da predstavnici civilnog sektora treba da budu u pregovaraèkom timu. »To ne znaèi da sve NVO treba da su u potpunosti ukljuèene u tak proces, ali zašto iskljuèiti one koji deset godina ili više rade na pospješeivanju odreðenih društvenih procesa«, rekla je Novakoviæ. (kraj) mil/isf