Podgorica, (MINA –BUSINESS) – Crnogorski hotelijeri i ugostitelji trebali bi da uvedu HACCP sistem zbog bezbijednosti, zaštite zdravlja i života svojih gostiju, smatraju predstavnici Agencije za konsalting usluge Austrijske organizacije za sertifikaciju sistema upravljanja. “Pravilno uvoðenje i primjena HACCP sistema u hotelske i ugostiteljske objekte garantuje da æe rizici po zdravlje potrošaèa biti svedeni na minimum ili potpuno eliminisati”, rekao je agenciji Mina-business predstavnik Agencije za konsalting usluge, Raša Milanov. HACCP je, kako je kazao, sistem samokontrole, èijom primjenom preduzeæa koje se bave proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane, gdje spadaju i hoteli i restorani, uvode red u svoje poslovanje. Milanov je objasnio da sistem samokontrole podrazumijeva da se primjenom sedam kljuènih principa HACCP sistema obezbijedi zdravstveno siguran krajnji proizvod. Kljuèni principi HACCP sistema su analiza opasnosti i definisanje preventivnih mjera, identifikacija kritiènih kontrolnih taèaka, utvrðivanje njihove kritiène granice i uspostavljanje monitoringa. U kljuène principe tog sistema spada i utvrðivanje korektivnih mjera za moguæa odstupanja, odreðivanje postupaka verifikacije i definisanje dokumentacije i èuvanje zapisa. “Sistem podrazumijeva dobre higijenske, sanitarne i tehnièke preduslove, i predstavlja krov na takozvanoj kuæi higijene”, kazao je Milanov. Optimalan rok za uvoðenje HACCP sistema, prema njegovim rijeèima, je najmanje èetiri mjeseca. “Nezahvalno je prognozirati vremenski rok, jer njegovo uvoðenje zavisi od velièine hotelskih i ugostiteljskih objekata, broja zaposlenih, asortimana i vrste usluga koje pružaju, ali i od toga koliko je menadžment ozbiljno shvato posao i da li tome pristupa posveæeno”, smatra Milanov. Vlasnici restorana i hotela, u saradnji sa predstavnicima kompanija koje se bave konsultatskim uslugama u domenu uvoðenja HACCP sistema, kako je objasnio, najprije treba da “snime stanje” objekta, nakon èega se definišu neophodne aktivnosti. “Konsultantske usluge podrazumijevaju obuku ljudi i pomoæ na uvoðenju sistema, a završnica svega je njegova sertifikacija preko nezavisnog sertifikacionog tijela, što je potvrda da je on pravilno uveden i da se uspješno primjenjuje”, rekao je Milanov. On je dodao da u Crnoj Gori nema takvih tijela, ali da postoje strana, kao što je Nacionalno sertifikaciono tijelo Austrije, koje je dalo sertifikat danilovgradskoj fabrici za proizvodnju bezalkoholnih napitaka i voænih sokova Pirella. Milanov oèekuje da domaæe zakonodavstvo prepozna HACCP sistem, koji proizilazi iz meðunarodnih dokumenata i evropskih propisa, kao obavezan za sve proizvoðaèe hrane. Savjetnik za turizam Projekta za razvoj konkurentnosti u Crnoj Gori (MCP) Amerièke agencije za meðunarodni razvoj (USAID), Andrija Draškoviæ oèekuje da do kraja godine HACCP sistem uvede još deset preduzeæa iz sektora proizvodnje hrane. Trentuno u Crnoj Gori taj sertifikat imaju, pored Pirelle, Plantaže i cetinjski Marteks /Martex/. On je podsjetio da je izvoz hrane u evropske zemlje uslovljen uvoðenjem HACCP sistema, a da hotelijeri i vlasnici ugostiteljskih objekata još nemaju tu zakonsku obavezu. On je kazao da seminar o HACCP sistemu u hotelima i restoranima, koji je u petak organizovao MCP, ne završava samo na teoriji, veæ podrazumijeva i praæenje njegovog uvoðenja u te objekte. (kraj) nar/bvm