Podgorica, (MINA) – Inicijativa austrijske vlade za obešteæenje lica koja su, za vrijeme drugog svjetskog rata, bila na prinudnom radu u Austriji, predstavlja izraz poštovanja svima koji su bili primorani na prinudni rad, izjavio je danas austrijski ambasador u Beogradu Rièard Votava. On istièe da je inicijativa doprinos pomirenju, miru i saradnji, a da simbolièno plaæanje, ne može biti prava nadoknada osobama koje su bile prinuðene da rade robovski. »Radi se o dobrovoljnoj odluci austrijske vlade da uèestvuje u ovakvim isplatama. Poznato je da Austrija, za vrijeme drugog svjetskog rata, nije postojala kao samostalna država, zbog èega i ne bi mogla biti odgovorna za sva ona zvjerstva i nedjela, koja su uèinile nacistièke snage na njenoj teritoriji«, kazao je Votava na konferenciji za novinare. On je naveo da je austrijska vlada, sa 61 odsto, najviše uèestvovala u kreiranju ovog Fonda. »Austrijska preduzeæa su uèestvovala sa 31, a ostatak su platile države èlanice austrijske fedearcije. Bilo je, takoðe, uèešæa i pojedinaca«, rekao je Votava. Prema njegovim rijeèima, na poèetku akcije, Fond je prikupio 436 miliona EUR, od èega je, od 2000. godine, generirana kamata u iznosu više od 20 miliona EUR. »Kamata æe, takoðe, iæi u Fond, a ostatak novca, nakon svih isplata, biæe namijenjen za naknadno prijavljene žrtve nacista«, kazao je Votava. On istièe da, u ovom trenutku, ima preko 15 hiljada molbi koje su u procesu razmatranja. »Do sada je isplaæeno 1615 osoba iz Srbije i Crne Gore. Ne mogu reæi koliko je taèno bilo osoba iz Crne Gore, ali imam utisak da ih nije bilo mnogo. Upravo mi je i cilj da što više ovdašnjih ljudi sazna da postoji ovakav vid odštete, kako bi se, ukoliko imaju pravo na nju, prijavili i iskoristili tu moguænost«, rekao je Votava. On napominje da postoje tri kategorije osoba koje bi, eventualno, mogle da steknu pravo na odštetu. »U prvu kategortiju spadaju ljudi koji su bili ukljuèeni u robovski rad, odnosno, prinuðeni da rade u uslovima sliènim koncentracionim logorima. Oni treba da prime po viðe od sedam hiljada EUR. Drugu kategoriju èine osobe koje su bile prinuðene da rade u austrijskoj industriji i treba da prime oko 2,5 hiljada EUR. Treæa kategorija su osobe koje su radile u javnim servisima i trebali bi da prime skoro 1,5 hilajda EUR«, kazao je Votava. On je podsjetio na još jednu kategoriju osoba, koje su umrle, a imale su pravo na nadoknadu. »Nasljednici osobe koje je umrla od 15. februara 2000. godine, imaju pravo da koriste odštetu umjesto nje«, objasnio je Votava. On je naveo da krajnji rok za podnošenje molbi istièe 31. decembra 2003. godine. »Taj rok je, zapravo, produžen, kako bi se mogle obraditi i nove prijave, koje bi, u meðuvremenu, bile primljene«, naglasio je Votava. On je ohrabrio sve one koji nemaju urednu dokumentaciju, da se prijave, kako bi, eventualno, ostvarili svoje pravo. Votava istièe da je bilo neophodno intenzivirati kampanju, koja ulazi u završnicu. »Osnovno je da ljudi treba da znaju koja su njihova prava. Svaka akcija Fonda, rezultirala je poplavom novih aplikacija«, rekao je Votava. Crnogorski ministar inostranih poslova Dragiša Burzan, kazao je da to ministarstvo želi da pomogne potencijalnim kandidatima, kako bi došli do nadoknade. »Oèekujemo, takoðe, da æe Fond i realizovati ovu, itekako, važnu humanitarnu akciju«, kazao je Burzan. (kraj) nem/sim