Nikšiæ, (MINA) – Obustavljanje studija psihologije stvorilo bi opštu štetu i poslužilo iskljuèivo lokalnoj koristi, ocijenio je šef tog studijskog programa na Filozofskom fakultetu u Nikšiæu Milorad Simunoviæ. Senat Univerziteta Crne Gore je, kako prenosi Dan, uputio Upravnom odboru predlog da se na toj obrazovnoj instituciji ove godine stopira upis na programima za njemaèki i francuski jezik, psihologiju, stomatoligiju i farmaciju. Simunoviæ je podsjetio da je Studijski program za psihologiju osnovan školske 2006/2007. godine, što, kako je rekao, ukazuje da je još na poèetku i da je treba razviti, a ne ukidati. „Najlakše je nešto ukidati, a mnogo teže i mnogo bolje razvijati. Ukidanje psihologije neæe služiti opštim svrhama, veæ æe stvoriti opštu štetu i može poslužiti samo lokalnoj koristi, a uvijek ima ljudi koji na raèun opšte štete prave sebi veliku korist“, kazao je Simunoviæ agenciji MINA. On je saopštio da za psihologiju uvijek postoji interesovanje, jer je to nauka koja privlaèi. Simunoviæ je, govoreæi o znaèaju psihologije, ukazao da je ona dokaz razvijenosti civilizacije. On je rekao da psihologija djeluje i kao mehanizam pomoæu koga se održava i dalje razvija dostignuti stepen civilizacije. "Kad nemate psihologiju, nemate ni jedan kardinalan dokaz da ste kao država dovoljno ukljuèeni u modernu civilizaciju. I nemate jedan od mehanizama kojim se održavate, pa ni podižete na civilizacijskoj ljestvici“, objasnio je Simunoviæ. Prema njegovim rijeèima, postoji jaka interakcija izmeðu civilizacije i psihologije koja jedna drugu potpomažu. „Da bi se znalo šta je psihologija mora se imati široko opšte obrazovanje, a obrazovanost nije garantovana odreðenom diplomom, pa makar bila i doktorska. Pogledajte civilizovani svijet koji se ne može zamisliti bez psihologije i njenih funkcija“, ukazao je Simunoviæ. On je, razmatrajuæi ekonomski aspekt održivosti studija psihologije, podsjetio da je rijeè o nastavi u kojoj po broju dominiraju gostujuæi profesori, koji primaju honorare, a ne platu. „Rijeè je o profesorima kojima se plaæaju avionske karte, ali im se ne uplaæuje u penzijski i zdravstveni fond, što je, u svakom sluèaju, znatno manji trošak za državu. To iziskuje manje para, a obièno više predmeta“, rekao je Simunoviæ. On je istakao da ne treba zanemariti ni druge dobre strane saradnje sa drugima, u ovom sluèaju, razvijenijim univerzitetima kroz dolazak gostujuæih profesora. Senat Univerziteta Crne Gore je, kako prenosi Dan, uputio Upravnom odboru predlog da se na toj obrazovnoj instituciji ove godine stopira upis na programima za njemaèki i francuski jezik, psihologiju, stomatoligiju i farmaciju. (kraj) mpa/boj/žug