Podgorica, (MINA) – Diplome polaznicima kursa o Geografskom informacionom sistemu za zaštitu životne sredine (GIS), èiji je cilj zaštita šuma, biodiverziteta i zemljišta, uruèene su danas u Podgorici. Sertifikate kursa o GIS-u dobilo je 25 službenika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Instituta za šumarstvo, Prirodnjaèkog muzeja, Geološkog i Seizmološkog zavoda, Instituta za biologiju mora i Planinarskog saveza. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Milutin Simoviæ, rekao je da projekat predstavlja odgovor na potrebu jaèanja administrativnih kapaciteta u veoma važnim sektorima koje obuhvata. »Posebno je važno da je kadar koji je dobio ove sertifikate rasporeðen na korektan i ravnomjeran naèin širom Crne Gore«, ocijenio je Simoviæ. Prema njegovim rijeèima, GIS je uslov da u svim sektorima dobijemo pouzdane i pravovremene informacije, koje su uslov za donošenje valjanih odluka u oblasti upravljanja prirodnim resursima. Zbog toga se, smatra Simoviæ, može reæi da sada u rukama imamo novi instrument, koji æe omoguæiti da u narednom periodu kvalitetnije upravljamo prirodnim resursom kakav su crnogorske šume. On je kazao da se radi o složenom projektu, koji je postavio ciljeve u više važnih sektora u crnogorskoj ekonomiji. »Koji pred sobom imaju zajednièki zadatak - brigu i odgovornost u odnosu na korišæenje i monitoring važnih prirodnih resursa«, precizirao je Simoviæ. On je kazao da je važan aspekat projekta i multifunkcionalnost, jer GIS daje važan odgovor u odnosu na višenamjenski pristup korišæenja važnih prirodnih resursa. Ministar turizma i zaštite životne sredine, Predrag Neneziæ, naveo je da projekat zauzima znaèajno mjesto u okviru sprovoðenja politike zaštite životne sredine, kao posebno bitnog segmenta crnogorskih integracija. On je podsjetio da prioritetna pitanja, poput gubitka biodiverziteta i klimatskih promjena, predstavljaju osnovne elemente na kojima se zasniva politika zaštite životne sredine. »Odgovornim pristupom moguæe je oèuvati prirodna bogatstva kao prirodnu osnovu za dostizanje održivog ekonomskog razvoja. Takav pristup posebno je znaèajan u kontekstu održive turistièke valorizacije«, smatra Neneziæ. Prema njegovim rijeèima, prikupljanje podataka i izrada mapa primjenom GIS-a pružiæe nezamjenljiv doprinos omoguæavanju optimalnog pristupa u sprovoðenju mjera zaštite prirode i unapreðenju ukupnog sistema zaštite životne sredine. »Znaèaj ovog sistema je izuzetan u pogledu uspostavljanja mreže zaštiæenih lokaliteta, kao prioritetne aktivnosti u procesu pridruživanja Evropskoj uniji«, dodao je Neneziæ. Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, Aleksandar Avanesov, kazao je da se znaèaj GIS-a ne odnosi samo na sprovoðenje Nacionalne stratregije održivog razvoja, nego i na procese pridruživanja Evropskoj uniji. On je naveo da je uvoðenjem GIS-a u sektor šumarstva i životne sredine 2005. godine, omoguæeno da topografske, hidrografske, geološke i zemljišne mape Crne Gore postanu zajednièki temelj za podatke koje posjeduju ti sektori. »U skoro svim institucijama koje su povezane sa životnom sredinom imamo ljude koji su poèeli da koriste ove mape i GIS, a oèekujemo da se slièan pozitivan trend uskoro desi i u sektoru životne sredine«, rekao je Avanesov. On je podsjetio da u sektoru šumarstva preko 30 ljudi koristi mape i savremenu informacionu tehnologiju u svakodnevnom radu, doprinoseæi tako unapreðenju upravljanja u toj oblasti. »Pripremamo se da pružimo podršku sektoru turizma za bolju upotrebu informacija o životnoj sredini, kako bismo razvili eko-turizam i doprinijeli smanjenju siromaštva na sjeveru Crne Gore«, dodao je Avanesov. GIS je skup tehnologija, procesa, ljudskih resursa i podataka iz razlièitih oblasti koji se mogu uporeðivati, verifikovati i zajedno koristiti u raznim istraživanjima, u cilju upravljanja prirodnim resursima na održiv naèin. Aktivnosti u okviru tog projekta, vrijedne 1,1 milion USD, podržale su vlade Finske, Japana i Crne Gore, kao i UNDP. (kraj) drv/isf