Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je danas usvojila Program ekonomskih reformi za period od ove do 2017. godine, koji u osnovnom scenariju predviða stopu rasta od 3,5 odsto u ovoj godini. Savjetnik vicepremijera za ekonomsku politiku i finansijski sistem, Tijana Stankoviæ, kazala je da je Vlada imala konzervativni pristup prilikom projektovanja, kada je rijeè o makroekonomskim projekcijama za ovu godinu za srednji rok. „U prilog tome da možemo da vjerujemo u realizaciju ove stope rasta govori upravo odgovoran pristup u procjeni državnih i stranih direktnih investicija u ovoj godini. Taj pristup podrazumijeva koliko æe se zaista sredstava efektuirati u faktore proizvodnje u ovoj godini“, rekla je Stankoviæ nakon sjednice Vlade. Ona je dodala da je bankarski sektor potvrdio da je rast od 4,5 odsto u kreditima realan, tako da se po tom osnovu može oèekivati 100 miliona EUR plasiranih kredita. Podsticaj rastu æe, prema njenim rijeèima, dati i sredstva Investiciono-razvojnog fonda (IRF) od oko 80 miliona EUR za razlièite kreditne linije namijenjene, prije svega, novim projektima, preduzetnicima i poljuprivredi. Stankoviæ je navela da je deficit javnih finansija projektovan na nivou od 5,3 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), a javni dug na 69 odsto, na šta je uticala izgradnja prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare, od Smokovca do Mateševa. „Jeste da je na fiskalne pokazatelje uticaj negativan, meðutim, ako bismo odluèili da stagniramo, sigurno ne bi bilo ulaganja u infrastrukturu, koja predstavlja podršku ekonomskom rastu i bez koje ne bi bilo ekonomskog i društvenog razvoja“, saopštila je Stankoviæ. Ona je dodala da æe fokus ekonomske politike u ovoj godini srednjoroèno biti na otklanjanju prepreka rastu, èime se postiže konkurentnost crnogorske ekonomiije. Cilj fiskalne politike je, prema njenim rijeèima, postizanje održivosti javnih finansija kroz smanjenje tekuæe javne potrošnje i ulaganja u infrastrukturu. „Održivost javnih finansija se mora postiæi kroz ekonomski rast i finansiranje dospjelih obaveza iz ekonomskog rasta. U tom kontekstu u srednjem roku imamo projektovane stope od 3,8 odsto na prosjeènom godišnjem nivou, pad deficita javnih finansija na èetiri odsto u 2017. i pad javnog duga na 65,7 odsto u 2019. godini“, kazala je Stankoviæ. Ona je navela da je napravljen i scenario nižeg rasta, koji podrazumijeva slabije indikatore i iznosi 2,1 odsto. „Osnovna pretpostavka u realizaciji ovog scenarije jeste da se ne realizuju investicije u mjeri u kojoj su procijenjene“, rekla je Stankoviæ i dodala da bi država trebalo da unaprijedi poslovni ambijent za lakše poslovanje i da obaveze izvršava u zakonom predviðenim rokovima. Ona je saopštila da postoji rizik da projekcija od 3,5 odsto neæe biti ostvarena, ukoliko investicije ne budu u procijenjenom iznosu. Ta procjena je da se 412 miliona EUR u ovoj godini efektuira na tržištu. „Ukoliko bi se posmatrali izvorni prihodi javnih finansija i tekuæa javna potrošnja, deficit bi bio znatno niži i iznosio bi izmeðu nula i jedan. Meðutim, kako smo ušli u relauzacju autoputa, deficit prelazi limitiranih tri odsto“, saopštila je Stankoviæ. Ona je objasnila da se drugi dio Programa ekonomskih reformi odnosi na sektorske strukturne reforme u funkciji ekonomskog rasta i konkurentnosti. „Identifikovali smo 18 prioritetnih mjera kojima æemo podržati sektorske politike. Izbor tih mjera se zasniva na nekoliko kriterijuma, meðu kojima je prvi umanjivanje ili otklanjanje prepreka rasta, kroz uklanjanje disbalansa na tržištu rada, unaprijeðenje istraživanja i inovacija u pravcu poveæanja konkurentnosti domaæih preduzeæa, poboljšanje biznis okruženja i eksterne pozicije zemlje i izgradnju infrastrukture koja bi podržala ekspanzivni rast ekonomije“, saopštila je Stankoviæ. Ona je dodala da su mjere birane tako da njihov uticaj na konkurentnost bude direktan i vidljiv veæ naredne godine. Svrstane su u pet grupa, a svaka od mejra ispunjava i preporuke Evropske komisije (EK). Mjere se odnose na izgradnju prioritetne dionice autoputa Bar-Boljare, pripremu prostorno-planske dokumentacije za Jadransko-jonski autoput, modernizaciju željeznièke mreže, povezivanje elektroenergetskih sistema Crne Gore i Italije podmorskim kablom, izgradnju i obnovu infrastrukture u ruralnim podruèjima i unaprijeðenje komunalne infrastrukture. „U drugu grupu mjera spada reforma upisne politike ustanova viskog obrazovanja, program struènog osposobljavaja visokoškolaca i izgradnja inovaciono-preduzetnièkog centra – Tehnopolis u Nikšiæu“, rekla je Stankoviæ. Ona je kazala da je treæa grupa mjera usmjerena na pružanje finansijske podrške malim i srednjim preduzeæima (MSP), unaprijeðenje institucionalnih i administrativnih kapaciteta za podršku tom sektoru i poboljšanje turistièke ponude kroz izgradnju neophodne infrastrukture na skijalištima. „Mjere æe biti usmjerene i na jaèanje institucionalnog okvira za izvršenje ugovora, unaprijeðenje procesa izdavanja graðevinskih dozvola, online dostupnost javnih usluga i implementaciju informacionog sistema za razmjenu podataka iz registra državnih organa“, saopštila je Stankoviæ. Posljednja, peta grupa mjera odnosiæe se na poveæanje konkurentnosti preduzeæa kroz usaglašavanje sa zahtjevima meðunarodnih standarda i unaprijeðenje kvaliteta, promociju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i unaprijeðenje institucionalnog okvira za promociju i podsticanje investicija sa naglaskom na preraðivaèku industriju. Stankoviæ je saopštila da Vlada prvi put od ove godine ima obavezu da Program ekonomskih reformi za period od ove do 2017. godine, u postojeæoj formi i strukturi, dostavi EK, kao dokument koji predstavlja sveobuhvatni prikaz ekonomskog upravjanja u zemlji kandidatu. (kraj) nar