Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupština Crne Gore usvojila je veèeras Zakon o investiciono-razvojnom fondu (IRF), za koji predstavnici opoziciji tvrde da æe omoguæiti reprogram loših kredita crnogorskih privatnika i donijeti nove probleme za budžet. Poslanik Pokreta za promjene (PzP), Nebojša Medojeviæ, kazao je da Vlada, preuzimanjem gubitaka crnogorskih privatnika, èesto „djeluje kao vatrogasac“ i ne umije da prepozna kljuène probleme. „To je politika vatrogasaca, a piromani su crnogorski tajkuni. Osnivanje RFI æe pomoæi crnogorskim tajkunima u reprogramu njihovih kredita, što æe se na kraju svaliti na budžet“, poruèio je Medojeviæ. On je kazao da je Fond za razvoj, èijom je tranformacijom predviðeno formiranje IRF, bio „protoèni bojler“, izmeðu ostalog, i za prosljeðivanje novca nekim crnogorskim privrednicima i preduzeæima, kao i za finansiranje politièkih kampanja. Medojeviæ sumnja u moguænost da Vlada namjerava da omoguæi IRF-u da postane, djelimièno ili potpuno, privatni fond, kao i da on ne garantuje pomoæ postojeæoj ekonomskoj politici. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, smatra da je razlog osnivanja IRF-a nalaženje „ventila“ da država „upumpa“ novac za pomoæ privredi. On je kazao da je prije formiranja IRF-a, kroz transformaciju, trebalo saopštiti koliko je država zadovoljna radom Fonda za razvoj i dostaviti kompletan izvještaj o onome što je ta institucija do sada uradila. Poslanik Nove srpske demokratije, Radojica Živkoviæ, tvrdi da je usvajanje Zakona o IRF-u pokušaj da država pomogne posrnuloj crnogorskoj privredi. „To je posljednji pokušaj vlasti da spasi pogrešno privatizovanu privredu, a ne za realizaciju novih razvojnih projekata“, rekao je Živkoviæ. On je dodao da Nova srpska demokratija ne može podržati usvajanje Zakona o IRF-u, jer se na taj naèin omoguæava forimiranje fonda za pomoæ „prijateljima režima“. „To je Fond za pomoæ prijateljima režima, koji æe dobiti kredite, za koje æe država garantovati i za koje æe se zadužiti“, rekao je Živkoviæ i dodao da su brzina njegovog donošenja i veliki broj dostavljenih amandmana, dovoljni za sumnju. Predstavnici Demokratske partije socijalista (DPS) tvrde da æe usvajanje Zakona omoguæiti formiranje Fonda, koji bi kroz preuzimanje dijela rizika bankarskog sektora, mogao umanjiti efekte globalne ekonomske krize. Direktor crnogorskog Zavoda za zapošljavanje (ZZZ), Zoran Jeliæ, kazao je da æe IRF biti komplementaran sa bankarskim sektorom i preuzeti dio njegovog rizika. „To bi trebalo da za posljedicu ima efikasniju podršku preduzeæima i umanji efekte globalne ekonomske krize, jer je restriktivna politika banaka dovela do nedostatka sredstava za investiranje“, rekao je Jeliæ. Poslanik DPS-a, Zarija Franoviæ, objasnio je da je dovoljno razvijeno bankarsko tržište Crne Gore razlog zbog èega se, umjesto IRF-a, ne osniva banka. „IRF nema namjeru da se bavi platnim prometom, a banka bi, u sluèaju osnivanja, imala manji broj instrumenata od fonda“, saopštio je Franoviæ. On je zadovoljan rezultatima rada Fond za razvoj, koji je, prema njegovim rijeèima, realizovao 295 od ukupno 313 projekta i odobravao povoljne kredite malim i srednjim preduzeæima. Potpredsjednik Vlade, Igor Lukšiæ, je u srijedu u uvodnom izlaganju saopštio da razlozi za transformaciju Fonda za razvoj proizilaze iz njegovog trenutnog položaja koji karakteriše neusklaðenost pravne regulative. „Prepoznajuæi potencijalna polja djelovanja, misija novoosnovanog subjekta može se definisati kao podrška realizaciji politika Vlade kroz ulaganje u infrastrukturnu i ekološku održivost, podsticaj regionalnom razvoju, podršku mikro, malom i srednjem biznisu, efikasno obavljanje procesa privatizacije i saradnju sa meðunarodnim finansijskim institucijama“, rekao je Lukšiæ. Buduæi Fond æe, kako je dodao, dati podršku realizaciji infrastrukturnih i ekoloških projekata, uravnoteženju regionalnog razvoja, pomoæi sektoru mikro, malih i srednjih preduzeæa i realizovati proces privatizacije ostatka kapitala koji se nalazi u njegovom portfelju. Novac za sprovoðenje tog zakona biæe obezbijeðen iz sredstava kojima raspolaže Fond za razvoj i Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeæa, koja su namijenjena podršci sektoru malih i srednjih preduzeæa i nalaze se kod poslovnih banaka. „Pozicioniranje Fonda kao institucije za podšku privrednom razvoju je znaèajno i sa aspekta daljeg pridruživanja Crne Gore Evropskoj uniji, pogotovo sa stanovišta doprinosa ispunjenju ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena, odnosno uspostavljanja funkcionalne tržišne ekonomije i postojanja implementacione jedinice razlièitih aranžmana sa meðunarodnim finansijskim institucijama“, naveo je Lukšiæ. (kraj) nar/bvm