Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je danas usvojila rebalans budžeta za ovu godinu koji predviða smanjivanje izdataka od ukupno 16 miliona EUR, kao i nove mjere za poveæanje prihoda za oko 23 miliona EUR. Ministar finansija, Milorad Katniæ, kazao je da Vlada kroz rebalans želi da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom na rashodnoj strani kroz smanjenje troškova, kao i da poveæa prihode kroz proširenje poreske osnovice. “Glavni razlozi za usvajanje rebalansa su prilagoðavanje neagtivnim ekonomskim kretanjima u državama eurozone koja su uslovila smanjenje investicija i budžetskih prihoda ukljuèujuæi i manje kreditiranje poslovnih banaka što znaèi manju likvidnost ekonomije i lošije budžetske prihode”, rekao je Katniæ nakon sjednice Vlade. On je podsjetio da su budžetski prihodi u prvom kvartalu ove godine 26 miliona EUR niži u odnosu na isti period prošle godine, zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su zadesili Crnu Goru. “Rebalans je bio neophodan i zbog potrebe obezbjeðivanje dodatnih sredstava zbog plaæanja obaveza po osnovu izdatih garancija za Kombinat aluminijuma (KAP)”, kazao je Katniæ. Prema njegovim rijeèima, Vlada je zbog svega toga revidirala procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 0,5 odsto. Katniæ je poruèio da æe se država ove godine suoèavati sa makroekonomskim i fiskalnim rizicima na naèin što bi se mogla produbiti kriza u KAP-u, uz istovremeni rizik od aktiviranja garancija. “Rizik je i smanjivanje tražnje na našim izvoznim tržištima ukljuèujuæi i turizam. Oèekujemo dobru sezonu, ali rizik zbog krize u eurozoni može znaèiti i manju tražnju za turistièkim uslugama. Rizik je i dalji rast cijena naftnih derivata koji utièu ne samo na cijene, veæ i kao input na konkurentnost ekonomije”, kazao je Katniæ. On je poruèio i da postoji rizik od nastavka negativnog trenda naplate budžetskih prihoda. “Taj trend pokušavamo da izmijenimo kroz nekoliko mjera koje donosimo zajedno sa zakonom o budžetu ukljuèujuæi i kroz mjere za suzbijanje sive ekonomije”, naveo je Katniæ. Prema njegovim rijeèima, rebalans predviða zadržavanje postojeæih osnovnih poreskih stopa, èime Crna Gora nastavlja da bude jedna od poreski najkonkurentnijih država u Evropi. “Prihodi budžeta za ovu godinu procjenjuju se u iznosu od 1,15 milijardi EUR, što je za 28 miliona EUR više u odnosu na ostvarenje prošle godine. To je 33,8 odsto BDP-a”, rekao je Katniæ. On je dodao da æe se na prihodnoj strani mjerama ekonomske politike implementirati novi poreski oblici. Uvešæe se plaæanje takse od jednog EUR mjeseèno na SIM kartice, koju æe izmirivati operator, što bi, ukoliko se ta obaveza uvede od maja, uveæalo budžetske prihode od oko pet miliona EUR. Operatori æe plaæati tu naknadu, ali æe je uraèunati u cijenu svojih usluga. “Planira se i plaæanje takse od jednog EUR mjeseèno na kablovsku televiziju, od èega bi se od kraja godine prihodovalo dodatnih milion EUR”, kazao je Katniæ i dodao da se planira i uvoðenje takse na elektrièna brojila od jednog EUR mjeseèno, èime bi se prihodovalo oko 2,5 miliona EUR. Katniæ je objasnio da mjere koje se tièu plaæanja takse na brojila i SIM kartice neæe pogoditi one koji su socijalno ranjivi, jer æe oni biti izuzeti. “Revidiraæemo model za primjenu niže akcize za lož ulje za grijanje izmjenom Zakona o akcizama u pravcu njihovog poveæanja, èime smanjujemo prostor za zloupotrebe, a oèekivani efekat je oko èetiri miliona EUR”, objasnio je Katniæ. Vlada je definisala i mjeru koja znaèi i dodatni porez na takozvane funkcionerske penzije od kojih se može oèekivati prihod ili smanjenje rashoda od oko 0,3 miliona EUR. Katniæ je dodao da ukupan fiskalni efekat novih mjera za ovu godinu iznosi oko 23 miliona EUR ili oko 0,7 odsto BDP-a. “Na rashodnoj strani smanjujemo izdatke budžeta za ovu godinu u ukupnom iznosu od 16 miliona EUR, ili 0,5 odsto BDP-a, od èega su tekuæi izdaci smanjeni za 11,3 miliona EUR u odnosu na plan dok je kapitalni budžet niži 4,7 miliona EUR”, rekao je Katniæ. On je kazao da su u kapitalnom budžetu zadržali sve ono što znaèe projekti za infrastrukturu i dodao da se Vlada trudila da se ne odrekne projekata koji znaèe razvoj. “Najveæa smanjenja su napravljena na pozicijama koje se tièu troškova materijala, usluge, ukljuèujuæi i troškove za službena putovanja i gorivo, kao i svih onih tekuæih rashoda takozvane diskrecione potrošnje gdje možemo da napravimo dodatne uštede”, naveo je Katniæ. Deficit budžeta za ovu godinu æe iznositi 86,7 miliona EUR što je oko 2,5 odsto BDP-a, dok æe projektovani državni dug iznostiti 1,706 milijardi EUR ili 50,1 odsto BDP-a. “Zaduženje je rebalansom predviðeno u iznosu od 308 miliona EUR, od èega je 60 miliona fiskalna rezerva koja je planirana”, rekao je Katniæ. Vlada je usvojila i dodatne mjere štednje koje se odnose na državne funkcionere i na zaposlene u državnoj upravi. “Definisali smo i promijenili odluku o kriterijumima za utvrðivanje visine naknade èlanovima radnih tijela Vlade gdje smo smanjili broj tijela i naknade, èime æe se do kraja godine uštedjeti oko 400 hiljada EUR”, objasnio je Katniæ. Smanjene su i naknade za službena putovanja i dnevnice, 20 odsto u odnosu na dosadašnje. Izmijeniæe se i visine obraèuna vrijednosti koeficijenata na zarade funkcionera, odnosno njihove zarade æe nakon toga biti manje oko sedam odsto. »Smanjene su i naknade zarada i troškova zaposlenih u diplomatsko konzularnim predstavništvima sedam odsto«, kazao je Katniæ i dodao da je definisana i obaveza smanjenja broja službenih automobila i njihovog korišæenja. Takoðe, Vlada je prema rijeèima Katniæa, preporuèila i da se uvede isti princip zarada u preduzeæima sa veæinskim državnim, zatim u potpunosti u državnom vlasništvu, kao i u javnim preduzeæima. »Maksimalna zarada za rukovodioce u državnim preduzeæima definisana je na nivou tri prosjeène neto zarade u Crnoj Gori, dok za profesionalnog predsjednika borda direktora može biti maksimalno èetiri neto zarade«, rekao je Katniæ. Rebalans budžeta, prvi od 2009. godine, jednoglasno je usvojen i biæe upuæen u Skupštinu po hitnoj proceduri. (kraj) jlb/bvm