Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupština je danas usvojila zakone o potvrðivanju sporazuma o ekonomkskoj saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Azerbejdžanom, kao i sa italijanskom regijom Abruco. Usvojeni su i zakoni o potvrðivanju sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja sa Azerbejdženom, kao i o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu sa UAE. Poslanici su usvojili i zakone o potvrðivanju Nièanskog sporazuma o meðunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja žigova, kao i o potvrðivanju protokola o izmjenama i dopunama Konvencije o zastarjelosti potraživanja u oblasti meðunarodne kupoprodaje robe. Rasprava o tim zakonima završena je ranije danas, a poslanici opozicionih partija uglavnom su tražili dodatna pojašnjenja predstavnika Vlade u vezi sa sporazumima sa Azerbejdžanom, odnosno regijom Abruco, u èijoj pozadini su, kako tvrde, dugoroèni zakup imovine kasarne Orjenski bataljon u Kumboru i gradnja podmorskog kabla do Italije. Poslanik Socijalistièke narodne paruije (SNP), Obrad Gojkoviæ, kazao je da »sa zebnjom èeka« ishod pregovora sa prvorangiranim ponuðaèem na tenderu za dugoroèni zakup kasarne Kumbor - Državnom naftnom kompanijom Azerbejdžana /State Oil Company of Azerbaijan Republic/ (SOCAR), s obzirom na to da su dosadašnje privatizacije u Herceg Novom bile neuspješne. »Privredna situacija u Herceg Novom je katastrofalna, a to je posljedica loših privatizacija. Novi loši potezi u turistièkoj privredi dodatno bi pogoršali postojeæu situaciju u Herceg Novom«, rekao je Gojkoviæ. On je od predstavnika Vlade tražio da saopšte koje æe benefite od eventualnog ugovora o dugoroènom zakupu kasarne Kumbor sa SOCAR-om imati lokalna samouprava. Poslanik SNP-a, Vasilije Laloševiæ, smatra da eventualna saradnja sa SOCAR-om predstavlja znaèajnu investiciju, jer bi izmeðu ostalog podrazumijevala zapošljavanje 1,5 hiljada radnika. »Azerbejdžan ima sporazume o saradnji sa nekim susjednim državama, u koje je znaèajno ulagao. To je šansa i za nas, da vidimo u šta bi oni mogli da ulažu«, naveo je Laloševiæ. Poslanik Pokreza za promjene (PzP), Nebojša Medojeviæ, smatra da bi eventualno zakljuèivanje ugovora o zakupu kasarne Kumbor sa SOCAR-om predstavljalo zaokret Vlade i bijeg od euroatlantskih integracija. On je kazao da Azerbejdžan nije demokratska država, a da SOCAR spada meðu naftne kompanije koje najmanje rade na sprjeèavanju korupcije. »SOCAR je vrlo sumnjiva i opasna kompanija, koja se nikada nije bavila turizmom«, poruèio je Medojeviæ. SOCAR je, kako tvrdi, planirao da za èišæenje kasarne izdvoji 20 miliona EUR, iako to realno košta oko tri miliona. »Ne bih bio iznenaðen da na tom poslu bude angažovana kompanija Bemaks«, rekao je Medojeviæ i dodao da u Crnu Goru neæe biti investiran ni jedan EUR iz Njemaèke i sliènih zemalja, dok su tu sumnjivi investotori. Tenderska komisija za turizam poèela je krajem maja pregovore sa predstavnicima SOCAR-a, koji je prethodno izabran za prvorangiranog na meðunarodnom tenderu za dugoroèni zakup kasarne u Kumboru. Tenderska komisija je za drugorangiranog proglasila konzorcijum na èelu sa amerièkim fondom NCH. SOCAR je ponudio jedan EUR po kvadratu godišnje i varijabilni dio od pet odsto godišnjeg prihoda. Azerbejdžanci su ponudili i ulaganja od 18,86 miliona EUR u prvoj godini, u drugoj 21,47 miliona, treæoj 17,26 miliona, a predviðaju ukupne investicije od 258 miliona za osam godina. Poslanik SNP-a, Predrag Bulatoviæ, tražio je da predstavnici Vlade daju obrazloženja za »èudne sporazume«, kao što je onaj o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji sa italijanskom regijom Abruco. »To je sporazum izmeðu jedne države i jedne regije u drugoj zemlji u èijoj pozadini je gradnja podmorskog kabla«, kazao je Bulatoviæ i podsjetio da se u Peskari, najveæem gradu regije Abruco, priprema referendum na kojem bi graðani trebalo da se izjasne o projektu gradnje kabla. Poslanik Nove srpske demokratije, Emilo Labudoviæ, pitao je predstavnike Vlade šta æe se desiti ukoliko se stanovnici regije Abruco izjasne protiv kabla. »Oèigledno je ovo privatni aranžman dva bivša premijera, ali je pitanje šta je interes Crne Gore da sa jednom pokrajinom u Italiji sklopi sporazum, ako Italijani odbiju da grade kabl«, naveo je Labudoviæ. Medojeviæ je saopštio i da su u Italiji zabrinuti za posljedice eventualne gradnje kabla po životnu sredinu, dok se u Crnoj Gori o tome ne može raspravljati. (kraj) nar